ХОДОЧАШЋЕ КОЧЕВЈУ ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА 70. ГОДИШЊИЦЕ КОЧЕВСКОГ КОМУНИСТИЧКОГ ПОКОЉА

Ходочашће Кочевју садржало је три дестинације тесно повезане са централним догађајем обележавања 70. Годишњице Кочевског комунистичког покоља, парастосом над Кочевским јамама.

Пошто се трагични догађаји са краја Другог светског рата везани за српски и руски народ поклапају у многим тачкама, организатори ходочашћа су решили да се две велике националне трагедије српска - Кочевје и руска - Лијенц повежу овим памјатним путовањем.

Два спомен крста: "Памти Кочевје" и "Лијенц" који су ношени од стране српских ходочасника

Маршрута је зацртана следећим редоследом: Лијенц, Нова Горица, Кочевје.

Група ходочасника из Србије коју је предводио преосвећени епископ Акакије кренула је из Београда ноћу 31. маја како би 1. јуна узела учешће у обележавању 70. годишњице Козачке трагедије у Лијенцу – Аустрија.

ЛИЈЕНЦ

Званичне догађаје обележавања сећања на козачку трагедију у Лијенцу организовала је Козачка антибољшевичка организација предвођена познатим козачким активистом Владимиром Мелиховим, кога су, на жалост, власти Руске Федерације силом спречиле да допутује у Лијенц (пошто му је полиција на Московском аеродрому Демодедово бандитски исцепала лист из пасоша и тако онемогућила излазак из земље), и градским властима Лијенца који традиционално сваке године обележавају сећање на трагедију 70.000 антикомунистичких козака који су заједно са старцима, женама и децом од стране енглеза јуна месеца 1945. године разоружани и предати на сигурну смрт крвожедним џелатима стаљинове Црвене армије.

Сваке године 1. јуна у Лијенцу на Козачком гробљу окупи се мноштво козака из целог света као и ратних ветерана аустријанаца поштоваоца козачке антикомунистичке борбе.

Поводом 70. годишњице организатор козачке антибољшевичке памјати Владимир Мелихов уз помоћ аустријске организације „Црни крст“ подигао је на козачком гробљу живописну спомен капелу саграђену од балвана у руском стилу са руском куполом и руским крстом на врху. 

Сваке године нарочиту пажњу учесника овог догађаја привуку ветерани козаци ретки преживели и чудом спашени очевидци овог стравичног злочина. Ове године у Лијенц је чак из Аустралије дошао само један преживели козачки ветеран Александар Михаилович Певњев загранични атаман Кубанске војске.

Његово преосвештенство владика Акакије са козачким ветераном Александром Михаиловичем Певњевим

У склопу званичних догађаја Владимир Мелихов иако у одсуству произведен је од стране Атамана заграничне Донске војске Јарополка Михејева у чин генерал – мајора.

Мост на реци Драви - место са кога су се козачке жене са својом децом бацале у Драву како не би допали живи у руке Црвеноармејаца

Град Лијенц је све присутне госте у великој сали оближњег ресторана угостио ручком за време кога су се са бине смењивали разни говорници. Помоћник Мелихова из Немачке козачки мајор Евгеније Мартињук прочитао је поздравно слово Владимира Мелихова учесницима обележавања трагедије Лијенца у којем је изразио огорченост због насилног спречевања доласка у Лијенц од стране власти Руске Федерације како његовог тако и других виђенијих козака и козачких група из Русије. Један немачки господин је са бине пренео срдачне поздраве сина генерала Хелмута Фон Панвица који се уједно и извинуо што није ове године био у могућности да узме учешћа у обележавању 70. годишњице трагедије Лијенца. У наставку су се дуго ориле козачке песме.

По завршетку свих званичних догађаја у Лијенцу наша ходочасна група из Србије одржала је засебан парастос на козачком гробљу за помен свих козачких жртава Лијенцке трагедије. Парастос је служио наш пријатељ из Санкт Петербурга козачки активиста протојереј Алексеј Лебедев уз хор руских скаута из Немачке.

ШЕМПЕТЕР ПРИ ГОРИЦИ

После преспаване ноћи у живописном алпском градићу Кетчах ходочасници из Србије упутили су се преко Алпа ка Новој Горици, граду који се налази на самој италијанско – словеначкој граници где су у Шемпетру при Горици на малом градском гробљу, на гробу Димитрија Љотића одслужили парастос. Парастосу Димитрију Љотићу прикључио се и српски национални активиста Горан Давидовић који је ради политичких прогона у Србији тренутно са супругом настањен у Италији. Том приликом преосвећени владика Акакије је уручио Горану Давидовићу спомен крст „Памти Кочевје“. 

КОЧЕВЈЕ

Из Нове Горице пут је ходочасну групу из Србије водио ка последњој и главној дестинацији ходочашћа – Словеначком планинском градићу Кочевју. У Кочевју нас је чекао резервисани смештај у домаћинском хотелу „Тушек“ на обали Кочевског језера. Сутрадан, 3. јуна ходочасници су возећи се шумским макадамом оживљавали сећање преживелих кочевских мученика замишљајући конвоје камиона који су даноноћно довозили жртве на ивице кочевских јама ждерњача. Преосвећени владика Акакије је над Јамом под Креном одржао потресну уводну реч подсећајући на страхоту догађаја који су се са пролеће 1945. одиграли у овим шумама. Уз јаму је постављена и освећена спомен плоча поводом обележавања 70. годишњице Кочевске голготе, а потом је одржан централни догађај обележавања 70. годишњице Кочевског комунистичког покоља - парастос небројеном мноштву Српских добровољаца, Црногорских четника и Руских белогардејаца „вождем и војином живот свој положивших и замучених от безбожников за вјеру, краља и отачаство“. Парастасом је началствовао преосвећени владика Акакије уз саслуживање јереја Јована Ристића уз појање новостјеничке игуманије Ефросиније Николић и монахиње Алипије. Дуго времена на овом месту није се кадио православни тамјан и нису гореле чисте воштане свеће. Дуго времена се над овим местом (можда и никада) није вијорила застава Српског Добровољачког Корпуса и црни четнички барјак. Присуствовати овом за ово место тако неуобичајеном али у исто време за сваког србина обавезујућем догађају било је заиста тужно потресно, а у исто време радосно узвишено. Пред очима су нам лебделе сени кочевских мученика, неустрашивих бораца за веру, краља и отачаство, преварених, преданих, понижених, измучених, измрцварених и измасакрираних и што је најжалосније ЗАБОРАВЉЕНИХ од свог сопственог народа за кога су се борили не штедећи ни једног тренутка своје младе животе.

Стезале су нам се груди, задржавали смо сузе али наше молитвено присуство као да је видало њихове небројене ране, нарочито тешке и болне ране заборава: нисмо вас заборавили браћо наша, ево нас овде после 70 година кадимо ваше мученичке кости и држимо чврсто борбене барјаке под којима сте ви некада храбро војевали. Нисте заборављени, вашу борбу за крст часни и слободу златну настављамо тамо где сте ви били принуђени да станете...

Врхунац помена биле су громке речи владике Акакија: „Во блаженом успенији“ када се из свих присутних грла отело громко и потресно појање: „Вјечнја Памјат“ које је уз дим тамјана одјекивало над јамом и над непрегледним даљинама Српског Катина - кочевских шума.

После парастоса свим присутнима послужено је прелепо украшено заупокојено кољиво и српска ракија препеченица, а у хотелу је био припремљен ручак – даћа посвећен кочевским мученицима.

Украшено кољиво за парастос кочевским страдалницима

Тиме је завршено ходочашће поводом обележавања 70. годишњице комунистичког покоља у Кочевју.

Спомен плоча постављена на Кочевју поводом обележавања 70. годишњице Кочевског покоља

Сутрадан ујутро ходочасна група из Србије вратила се у Отаџбину носећи са собом незаборавне утиске овог заиста величанственог памјатног путовања.