МУЗЕЈ ПОСВЕЋЕН ПАМЈАТИ КОЗАЧКЕ АНТИБОЉШЕВИЧКЕ БОРБЕ

Слика у позадини: Козачка трагедија у Лијенцу - јун 1945.

Духовни покровитељ Братсва памјати антикомунистичке борбе (БРПАБ) приликом своје службене посете Русији посетио је музеј антибољшевичке борбе, кога је у граду Подолску основао господин Владимир Мелихов познати козачки активиста. Посета музеја се остварила уз помоћ протојереја оца Алексеја Лебедева из Санктпетербурга, козачког антибољшевичког активисте и дугогодишњег пријатеља епископа Акакија.
Љубазнишћу преосвећеног владике БРПАБ је добило екслузивно право да на свом сајту www.antikomunista.blogspot.com први пут на српском језику са ексклузивним фотографијама упозна српску јавност са овим неуобичајеним, а веома важним руским музејем.

Музеј је смештен на приватном имању господина Мелихова у пространој троспратној згради уз коју се налази живописна црква – брвнара посвећена св. цару мученику Николају испред које се уздиже импозантни споменик цару.

У саставу комплекса меморијала централно место заузима царениколајевска црква - брвнара 

У храму - брвнари посвећеном светом цару - мученику Николају II. Олтар овога храма уместо уобичајеног црквеног платна као завесу на Царским дверима има руску императорску заставу. Ту особеност лично је благословио првојерах Руске Заграничне Цркве митрополит Виталије

Пред улазом у антибољшевички музеј белогардејац гази црвену аждају на којој стоје разни натписи: комунизам, социјализам, либерализам...

Епископ Акакије и отац Алексеј са господином Мелиховим пред спомеником светом цару Николају

Господин Мелихов указујући част уваженом госту кроз историјску причу и објашњења лично показује експонате музеја

Експонати: бољшевичка антирелигиозна пропаганда

Потрети вођа Бољшевичке револуција указују на њихову "посебну физиономију"... 

Тематика музејске поставке као и сви њени веома ретки и драгоцени експонати везани су за период пред, за време и после крваве Октобарске револуције, период Руског грађанског рата, развијање монструозне безбожничке творевине Совјетског Савеза, као и период Другог светског рата. Поставка верно и сликовито сваком посетиоцу открива другачију страну историје од оне општеприхваћене. Уз опширна објашњења стручног водича, у овом случају самог господина Мелихова, посетиоц се суочава са истинском суштином тргедије свргавања Самодржавља преко демократије, социјализма, либерализма и комунизма под изговором жеље за „слободом“ коју је покренуло међународно јеврејство и масонерија. Изложба поред отвореног разобличавања сваколиког зла и зверолике природе револуције и њених тековина показује верне синове Русије који су се неустрашиво супротставили црвеној звери. Током целе изложбе може се пратити континуитет антибољшевичке борбе од јуначких првобораца Беле армије - непоколебљивих антикомуниста и монархиста преко беле емиграције до антикомунистичке борбе Другог светског рата и трагедије насилне репатријације и масовних погубљења и депортовања у Стаљинове логоре смрти. Нарочити акценат стављен је на масовно учешће козака у антибољшевичкој борби.

У сталној поставци музеја уврштена је Споменица "КОЧЕВСКА ГОЛГОТА" издана нашим Братсвом поводом обележавања 70. годишњице Кочевског комунистичког покоља, као и примерак Спомен крста "Памти Кочевје".

Музеј као и његов оснивач господин Мелихов трпе постојане прогоне и непријатности од стране власти Руске Федерације. Власти константно покушавају да затворе музеј. 
Господин Мелихов је неколико пута хапшен док напорни судски процеси и дан данас трају на основу оптужби за пропагирање наводног екстремизма.

Господин Мелихов пред суђење за кривично дело екстремизма (читај антикомунизма)

Господин Владимир Мелихов са митрополитом Виталијем

Господин Мелихов је после обиласка музеја угостио владику Акакија ручком у својој приватној домаћинској типично руској кући.

На пријатном ручку код господина Мелихова

По повратку из Русије преосвећени владика је изнео своје утиске:
"Поред све очаравајуће лепоте и светиње Русије, веома мучан и тежак утисак оставља ужасавајућа чињеница да се на сваком тргу већег или мањег града и села обавезно налази угланцани споменик или у најмању руку биста В. И. Лењина. Такође његови ликови, као и амблеми петокраке и српа и чекића могу се видети свуда, а сводови московског метроа врве од оваквих изображења. Држати свуда и на сваком месту Лењина и називати његовим именом тргове, булеваре, улице, реоне, школе, библиотеке, научно – културне установе, и као врхунац његову одвратну балзамовану лешину у самом срцу свете Русије, показује сву лаж тврдњи да се Русија ослободила демонског зла комунизма. Овај језиви и мрачни део Русије, преко кога многи олако прелазе, не може оставити ни једног часног човека равнодушним. Колико савремена постсовјетска или боље рећи неосовјетска Путиновска Русија може свакога одушевити својим старинама и светињама, толико га и даље живећи комунизам може крајње разочарати. Русија, земља јарке небеске светлости и најдубљег адског мрака, земља изненађујућих и крајњих супротности и контраста."

Прогон Музеја антибољшевичке борбе