Велибор
Јонић
У
ОДБРАНИ БОГА И ЊЕГОВИХ ИСТИНА СТОЈАЋЕ СРПСКИ НАРОД ПОСТОЈАН КАО СТЕНА
Свирепа
данашњица претставља тешко искушење које је Бог послао човечанству, огрезлом у
обожавање материје и свега материјаног. Само храбра и праведна срца одолеће
овом искушењу и надживеће га. Надживеће га и крај све убиствености данашњег
оружија, крај свих безбожничких метода данашњег ратовања.
Ово
важи не само за појединце, већ и за народе. Они народи који остану верни Богу и
Његовим Законима надживеће све данашње патње и страдања. Штавише, они ће из њих
изаћи препорођени и прекаљени, оспособљени за нове подвиге и нова прегнућа.
Српски
народ претрпео је овога рата велика мучења и велике жртве. Али та мучења и те
жртве нису били напразно. Кроз њих је душа српскога народа, ослобођена
туђинских наноса, нашла опет пут ка вери својих отаца и вековним светињама
својим (у Недићевој Србији, прим. ур.).
Криза
је преброђена. Зато се за будућност свога народа не бринемо. У одбрани Бога и
Његових истина стојаће српски народ постојан као стена, онакав какав је у
својој прошлости одувек био. Нема тих патњи, нема тих страдања, који ће га моћи
скренути са српског и хришћанског пута његовог.
„СРПСКИ
НАРОД“, о Васкрсу 1944.
----------------------------------------------------------------
Велибор Јонић, рођен, 12. фебруара 1892. у Крњеву, био је професор по занимању и министар
просвете и вера у влади ђенерала Милана Недића. Занима се за политику и историју
и као млад улази у Народну радикалну странку а касније
по позиву Димитрија Љотића је постао генерални
секретар ЈНП ЗБОР-А.
Велики
српски национални прегалац и искрени и предан хришћански верник.
Аутор је Апела српском народу 1941. године којим се
осуђује партизански устанак у окупираној Србији и
становништво позива на борбу против комуниста и лојалност влади националног спаса Милана Недића.
Био је организатор и
идејни творац Завода за прунудно васпитање комунистичке омладине у Смедеревској Паланци.
Јонић је покренуо издавање чувеног политичког недељника Српски
народ, чији је он би главни и одговорни уредник, а као сарадник писао је за новине Српског добровољачког корпуса Наша борба.
По
најезди Црвене армије повукао се са ђенералем Недићем у Аустрију одакле је изручен од стране „савезника“ комунистичким крвавим превратницима.
Јонићу је на монтираном
стаљинистичком Београдском процесу суђено за наводну издају и
ратне злочине, а казна је извршена стрељањем 17. јула 1946. заједно са ђенералима Константином Мушицким, Дражом
Михаиловићем и још осморицом осуђених. Локације њихових гробова нису познате до данас.
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ РАБУ БОЖИЈЕМУ ВЕЛИБОРУ!
Нема коментара:
Постави коментар
Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави или уклони.