УЖАСАН ЗЛОЧИН УБИСТВА ЦАРА НИКОЛАЈА II БИО ЈЕ ЧИН РИТУАЛНОГ ЖРТВОПРИНОШЕЊА

По директном наређењу Лењина Бланка и Јешуе Мовшевича Свердлова, у ноћи 17. јула ритуално је убијена Царска Породица: Благоверни Господар Цар Николај II Романов, његова супруга Благоверна Царица Александра, царевић Алексеј, царевне: Олга, Татјана, Марија и Анастасија, као и слуге које су остале верне помазанику Господњем до смрти. Ритуално убиство су обавили Јаков Хајмович - Јуровски и Пинхус Вајнер - Војков, обојица јевреји, уз помоћ неколико странаца јер је претходно свим бољшевицима по националности Русима и по вероисповести православцима Јуровски одузео оружје и послао их на друге дужности. За овај ритуални чин доведен је у Екатеринбург хасидски рабин који је руководио ритуалним обредом жртвеног убиства.

Убице су бесомучно изболи своје жртве бајонетима, а нарочито пажљиво посебним ритуалним ножем који се користи у јеврејским ритуалним убиствима. Циљ убица је био испуштање крви жртава и касније коришћење те крви у ритуалне сврхе. У приземљу Ипатијевог дома, у соби у којој је убиство извршено, нађени су царском крвљу исписани црномагијски симболи који су указивали на чињеницу да је убиство имало ритуални карактер – обезглављивања Русије као православног Царства, последњег у свету. Пронађени симболи су дешифровани као кабалистички натпис: „Овде је по налогу тамних сила Цар принесен на жртву. О чему се обавештавају сви народи“. Потом су бољшевици пуцали из револвера по зиду како би исценирали стрељање, тј. прикрили стравичан начин убиства Царске породице. Ови трагови пуцања по зиду и данас многе наводе на погрешан закључак да је царска породица стрељана. Кад се овај крвави пир завршио, главе су одсечене од тела, а тела су исечена на комаде, поливена сумпорном киселином, спаљена и бачена у Ганинску јаму. Да би се потпуно затрли трагови злочина у јаму је бачено неколико граната. 
Шаја Исајевич – Голошчјокин, је по налогу Свердлова одрубљене главе цара Николаја и царске породице смештене у за то унапред припремљене металне посуде напуњене алкохолом однео у Москву лично Свердлову, Лењину и Троцком, где је са њима провео пет дана. 
О свему овоме у својој књизи пише белогардејски генерал Михаил Константинович Дитерихс, начелник штаба чехословачког корпуса са којим се пробио до Владивостока и тамо подржао Колчака који га је именовао за главног руководиоца комисије која је на лицу места, у преузетом од бољшевика Екатеринбургу, одмах по убиству царске породице детаљно истраживала овај стравичан јеврејско - бољшевички злочин. М.К. Дитерихс у својој књизи наводи: "Јеврејски народ је то зло, тај народ синова лажи, који покушава да на сваки начин на земљи успостави своје царство, царство антихришћанско и да покори цео Хришћански свет...".

Овакав начин  ритуалног јеврејског убиства православног руског самодржца наговештаван је још 1905. Када је у Њујорку од стране јевреја издата честитка. На честитики је изображен жртвени јеврејски петао са главом цара Николаја II, са натписом: „ово је моје жртвоприношење“. А у масонској Француској у новинама „Асет о Бер“ исте године објављен је цртеж са одрезаном главом цара Николаја II са натписом „Света Русија“. 

Вероватно је међународно јеврејство било убеђено да ће се њихов злочиначки револуционарни план остварити још 1905. Али та прва револуција није успела, њихове паклене намере оствариле су се тек 12 година касније Октобарском револуцијом  – 1917. године, а ритуално главосеко убиство цара 17. јула 1918.

Амерички банкар јеврејин циониста Јакоб Шиф, најмоћнији финансијер руске демократско –социјалистичке –бољшевичке револуције изјавио је по успешном свргавању царске власти и убиству царске породице следеће: „Руска револуција је највеће чудо које је за нас јевреје важније од ослобођења наших предака од египатског ропства“.

Ово убиство, како рекосмо нема никакве везе са обичним политичким убиством како се оно покушава представити, оно је чин мистични, који има дубоки и страшни тајанствени смисао. И то мистично значење ми увек морамо имати у виду и памтити га, како бисмо правилно оценили све што се збило у Русији и што се данас збива у свету. У потресној беседи на рођендан Господара Цара Николаја Александровича (1902. год.) св. праведни Јован Кронштадски рекао је дословно ово: „... Да, посредством православног цара самодржца Господ чува добробит царстава земаљских и, особито, добробит свете Цркве Своје, не допуштајући безбожним учењем, јересима и расколима да је обузму. И највећи светски зликовац који ће се појавити у последње време – Антихрист – неће моћи да се појави међу нама због самодржавне царске власти која задржава срамотно и бесловесно учење безбожничко. Апостол говори да се Антихрист на земљи неће јавити све док буде постојала самодржавна власт.

        Већ дејствује тајна безакоња, каже он, али неће се окончати све док нам се не одузме Онај Који Задржава: И тада ће се јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста Својих (2. Сол. 2,7-8)“.

Претпоставља се да су главе царских мученика одмах по смрти Лењина (1924.) смештене у окултну грађевину његовог маузолеја - зигурата, где се и данас ритуално победоносно чувају.

Соба црвених комесара, украшена јеврејским натписима, чиститкама упућеним III интернационали, и портретима Лењина, Троцког, Маркса и Свердлова. Перм. (фотографија урађена одмах по убиству Романових) 

Убице царске породице су:

Јешуа Мовшевич – Јаков Свердлов - Јеврејин, 

Бланк – Владимир Иљич Лењин - Јеврејин, 

Лејба Бронштајн - Троцки - Јеврејин,
Пинхус Вајнер - Војков - Јеврејин, 

Јаков Хајмович -  Јуровски - Јеврејин, 

Шаја Исајевич - Голошчјокин - Јеврејин.