Словенија
светлом сија
Трља
очи србадија.
Кочевје
је пролистало
Бисерима
заблистало.
Кости
то су страдалника
Мноштва
краљевих војника.
Што
иђоше на мегдане
Да
истребе партизане.
Петокраку
јер не ваља
Она
неће Петра краља.
Али
једног мајског дана
Плен
посташе партизана.
Од
енглеза преварени
Љутом
смрћу уморени.
Па
и данас кости ове
Не
престају да говоре:
Наставите
борбу свету
За
слободу започету.
Да
се барјак монархије
Над
Србијом опет вије.
Сад
на небу строј равнају
Ови
борци верни краљу.
А
пред њима Мита Љотић
Ђујић,
Јевђа и Ђуришић.
А
над њима јунак силан
Српска
Мајка Недић Милан.
Војска
ова тражи смену
Србадију
пробуђену.
(Савремена песма)
Нема коментара:
Постави коментар
Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави или уклони.