ЦИТАТИ


"Онима који измишљају да се Православни цареви и краљеви узводе на престол не по посебном Божијем благовољењу, и да се при чину помазања на њих не изливају дарови Светога Духа, и тако се дрзну против њих на бунт и преврат – АНАТЕМА. (3х) 
Гонитељима Цркве Христове, нечастивим одступницима, који су дигли руку на миропомазаника Божијег, који су убијали свештенослужитеље, уништавали светиње, рушили храмове Божије, истјазавали браћу нашу и опоганили отачаство наше – АНАТЕМА. (3х)"
Из чина Недеље православља Руске Заграничне и Руске катакомбне Цркве

"Док сам жив, никада неће са наше стране бити призната Совјетска Унија. Могу сви признати СССР, ја могу остати сам, али док у њој седе џелати руског народа, ја јој нећу пружити своју руку. Ми ћемо признати Русију тек онда кад њезин народ буде слободан."
Њ.В. Краљ Александар Карађорђевић

"Немогуће је за хришћане да имају Цркву, а да немају Цара. Јер се царство и Црква налазе у непосредном савезу и међусобном општењу, и немогуће их је раздвојити."
Антоније IV, Патријарх Цариградски

"Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост а од светлости мрак, који праве од горкога слатко а од слаткога горко."
Св. пророк Исаија (Иса. 6:20)

"Добро је бити у миру са свима, али уколико су сложни у побожности; а боље је ратовати ако се сагласност постиже у корист зла!"
Свети Максим Исповедник

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом.
Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Нека се свак, ко је српски родољуб, пашти да задобије царство небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време.
Свети Николај Жички

МОНАРХИЈА – је принцип вечни, узвишени и увек изводљив, а ако за неку нацију постане неизводљив, то је само због моралног пада саме нације.
Лав Тихомиров

"Ако комунизам завлада, повратка из тог зла - нема! Или ћемо бити Срби, свесни своје прошлости и аманета наших отаца и прадедова, или – отпадници нације, интернационалисте, тј. припадници некакве магле, грађани белосветски, рушиоци живота и свега, без националног поноса, без вере, без морала."
Свештеномученик Варнава патријарх српски


„Шта је комунизам?
У духовном погледу то је борба против Бога, у националном погледу то је борба против сваке нације и Краља, а у социјалном погледу то је борба против домаћина.“
Димитрије Љотић

Богоборство и христоборство, не могу се покренути док прво  Краљ није оборен. Нема богоборства док је Краљ на престолу. Немогуће је христоборство док Краљ не буде оборен. Отуда воинствено безбожништво није могуће док не успе рушење престола.”

Димитрије Љотић

"Не позивам вас да лупате јеврејске излоге, радње или главе... Позивам вас напротив, да сваки излог радњу или главу јеврејску поштујете онако као и излог, радњу или главу ма ког другог грађанина наше земље. То поштујете, али РАЗБИЈАЈТЕ, ЛОМИТЕ, КРШИТЕ ПЛАНОВЕ ЈЕВРЕЈЕСКЕ."
Димитрије Љотић

„Сваки режим је као домаћин на њиви. Ни један домаћин не сме умножавати кукуљ ни коров, већ му је дужност таманити коров и уништавати кукољ. Какав би то домаћин био који би сејао кукољ, а уништавао пшеницу, гајио коров, а утамањивао племенити усев? Тако и режим сваки мора да настоји да помаже победу добра над злим, победу брлине над пороцима. Какав би то режим био који би обрнуто радио? Који би помагао зло да добро победи, који би помагао пороку – врлину да погази.“
Димитрије Љотић 

"Монархија – то је владавина, успостављена од Бога, усмерена, у крајњем смислу, на други свет, владавина која учи Хришћанској Истини и којој је основна намена спасење душа; нихилистичка власт, којој, како ћемо видети, највише одговара назив Анархија, јесте владавина коју су установили људи, оријентисана искључиво на овај свет, владавина у којој нема никаквог вишег циља, осим земаљске среће." 
Јеромонах Серафим Роуз


„Они код којих је страх пред грађанским властима јачи од страха Божијег, користиће све силе свог разума да би оправдали то своје подчињење антихристу, зато што срце и савест то никада не могу урадити.“ 
Архиепископ Аверкије Џорданвилски


„Безбожна домовина не може бити света Отаџбина. Хришћанин не може називати безбожно устројену домовину – својом Отаџбином, а тим пре се не може радовати њеним радостима и успесима. Радости и успеси безбожне домовине утврђују њено безбожништво и због тога не могу бити радост хришћанина.“ 
Свештеномученик Вењамин


Док год постоји хришћанска царска власт, дотле ће она спречавати народ да крене путем богоодступништва. Кад царско самодржавље падне, и свуда буде уведен републиканско-демократски поредак (власт народа), тада ће антихристове претече неометано деловати. Сатана ће, као и у време Француске револуције, навести људе да се Христа одрекну. Нико неће хтети да слуша проповед вере. На демократским изборима многи ће гласати за антихриста, а против Христа. Хришћанска монархија не даје могућност да се безбожници слободно боре за власт; тек кад монархија падне, на власт може доћи БИЛО КО. А тај последњи, вољно прихваћени и од грешника многожељени БИЛО КО по Светом Предању, устати против Цркве Божје.
Свети Теофан Затворник


Трудимо се да формирамо јединствени национални фронт против јудео-масонских ложа, против бољшевичке Москве и марксистичких друштава.
Франциско Франко

„Ми не верујемо у владу која је дошла на власт на гласачким штандовима. Шпанска национална воља никада није била слободно изражена кроз гласачку кутију. Шпанија се не држи глупих снова.“ 
Франциско Франко


„Немојмо се заваравати. Јеврејски дух, који је био заслужан за савез великог капитала са марксизмом и који је био покретачка снага толиких антишпанских револуционарних споразума, неће се решити за један дан.“ 
Франциско Франко

„Бела борба је часна озлојеђеност руског човека против дрског насиља над свим што је њему свето – Вере, Отаџбине, вековним устројством државе и породице. Бела борба је доказ да је за стотине хиљада руских људи част дража од живота, смрт важнија од ропства. Бела борба је обретење животног циља за оне који су изгубили Отаџбину, породицу, достојанство, а не изгубивши при том веру у Русију. Бела борба је прихватање од стране десетина хиљада младића – синова будуће Русије дуга пред Отачаством. Бела борба је спасење Европе од црвеног јарма.“  
Генерал Петар Николајевич Врангел

Самодржавље је исто тако апсолутна, вечна, Божанска истина, као што је и Православље.
Ф. М. Достојевски

„Претпоставимо да је заиста тешко знати четрдесетовековну историју народа као што су Јевреји; али за први мах већ знам то, да на целом свету сигурно нема друтог народа, који би се
толико жалио на своју судбину, сваки час, на сваком кораку, и сваком својом речи — жалио се
на своје понижење, своје страдање, своје мучеништво. Помислио би човек у брзини да доиста нису Јевреји они који господаре у Европи; да нису они ти који управљају берзама, једном речју: управљају политиком, унутрашњим пословима и моралом европских држава."
Ф. М. Достојевски, (Политички написи)

„Једини који могу спасити истину, добро, част и обичаје, који се тако брутално газе од стране злих људи – револуционара, су цареви. Само они могу заштити религију и уздићи веру на земљи. Али пошто су људи користољубиви,  безобзирни, лажљивци, пали вером, и изгубили истину, нестало је и царева. А са њима је нестало и среће. И чак се дешава да људи, који траже смрт, не могу је наћи. Али истина је увек иста и непромењљива, и она увек побеђује...“
Генерал Барон Роман Фјодорович фон Унгерн - Штернберг, 1921.

„Златна (царска) застава ће засигурно победити црвену крпу. Ја сам потомак витезова и крсташа. Против убица ја познајем само једно средство – смрт."
 Генерал Барон Роман Фјодорович фон Унгерн - Штернберг, 1921.


„...У народу  видимо разочарење, неповерење ка људима. Народу су потребна имена, имена свима позната, драга и поштована. Такво је име само једно – законити домаћин Земље Руске Император Сверуски Михаил Александрович... У борби са злочиначким рушитељима и оскрнавитељима Русије запамтити, да се по мери потпуног моралног пада у Русији и тоталног душевног и телесног разврата не треба руководити старим начином процене. Пресуда може бити само једна – смртна казна на разне начине.  Стари принципи правосуђа су се променили. Нема „правде и милости“. Сада требају да постоје „правда и немилосрдна суровост“. Зло које је дошло на земљу (револуција), са намером да уништи Божанствено начало у човечијој души, мора се исчупати са кореном..."
Генерал Барон Роман Фјодорович фон Унгерн - Штернберг, 1921.

"Господар је образ Божији... народ се исцељује само тамо, где монарх успе да достигне своје високо назначење - да буде на земљи образац Онога, Који је сам Љубав."
Николај Гогољ

Никаква инострана инвазија не може бити гора за Отачаство, од власти лењиноваца и стаљиноваца. СССР никако није и не може бити Русија, него непријатељ Русије."
Иван Шмељев


"Целокупно руско радничко - сеоско становништво бољшевици су завели високопарним обмањљивим речима "радничко-сељачка власт", у славу којих су брутално убили Цара-Мученика и целу његову Породицу; "Сва земља - сељацима", итд. играјући на карту основних инстинката људске природе, шта више, они чине све да ишчупају душу из руског народа и, уништивши га финансијски до глади и канибализма, довели су га у моралном контексту, до потпуног дивљаштва, када човек човеку постаје вук".
Генерал-потпуковник Јевгениј Карлович Милер

"Једно од најлажнијих политичких начела јесте начело демократије (власти народа) - идеја, која се нажалост уврежила од времена француске револуције, да свака власт потиче од народа и темељи се на народној вољи. Отуда проистиче теорија парламентаризма, која до данас доводи у заблуду масу такозване интелигенције, и која је на несрећу продрла и у руске безумне главе. Она и даље опстаје у умовима с упорношћу тврдоглавог фанатизма иако се њена лаж сваког дана све очигледније разобличава пред читавим светом."
Константин Победоносцев

"Као што је тело без душе мртво, тако је и Русија без свепросвећујуће Православне Вере и животворне Самодржавне Власти мртва"
Свети Јован Кронштадски

"Живите у миру не само са својим пријатељима, него и са непријатељима; али само са својим непријатељима, а не са непријатељима Божијим."
Преподобни Теодосије Кијевопечерски

Црква упућује на њена властита, небеска начела (догме), њена мисија је да делује на земљи као небо; црква треба да прожима државу својим начелима.
Блажени Августин Хипонски 

„У ствари, као браћу и мајку треба да поштујемо оне људе који нам то нису по телу, већ који творе вољу Оца Небеског. Стога код оправослављеног народа породична веза никада неће постати препрека одговорности човека према таквим људима као браћи; напротив, концепт братства он ће пренети на све људе; чак и у самој структури друштва он ће препознати ту ширу породичну организацију, у којој Цар – постаје татица (баћушка), а сви људи мила братанчад.“
Димитрије А. Хомјаков

„Наша земља смо ми. То су наша села, наши олтари, наши гробови, све што су наши очеви волели пре нас. Наша држава је наша вера, наша земља, наш краљ...Али њихова земља, шта је то? Да ли разумете? Да ли?...Они је имају у својим главама, ми је имамо под нашим ногама... свет који они називају новим и који желе да заснују без Бога, стар је као и сам ђаво... Засмејавају нас тако што кажу да смо ми робови старих празноверја! Али упркос овим демонима који се кроз векове дижу поново, ми смо младост господо! Ми смо младост Бога, младост верности! И сачуваћемо ту младост за нас и за нашу децу, истинску хуманост и истинску слободу душе.“
Франсоа Шарет, један од предводника Вандејске контрареволуције


"Демократија је највећа заблуда прошлог века. Ако хоћемо да живимо, да радимо, да у социалном животу имамо највеће гарантије за производњу и за културу, ако хоћемо да сачувамо и повећамо морални, интелектуални и материални капитал цивилизације, апсолутно је потребно да разрушимо демократске установе. Идеална демократија је најскупље сањарење. А историјска демократија, онаква какву је познаје модеран свет, смртоносна је болест народа, људских друштава, породица и појединаца. Пошто је тобоже установљена у Француској да поврати владавину врлине, она у ствари подноси и храбри све штетне слободе. Теоретски она је режим слободе; практично она искључује све конкретне и стварне слободе и предаје Французе бандама пљачкаша, удружених политичара и финансиера, који живе од експлоатисања произвођача.“
Шарл Морас, Француска акција


„Верујем у милост Божију. Нисам се борио за људску славу. Нисам успео да повратим олтар и престо, али сам их бар бранио. Служио сам мом Богу, моме краљу и мојој отаџбини.“
Маркиз Шарл де Боншан, један од предводника Вандејске контрареволуције

Многи сада пишу о неопходности свргавања бољшевичког јарма, и ко све не призива сународнике том светом делу? Свеједно, нико се на глас не одриче тога, али колико је нама познато, још се нико није ни опасао војничким мачем да би отпочео то херојско дело.
Митрополит Антоније Храповицки, 1934.

"Ја, смирени Антоније, Кијевски и Галицки, најстарији међу руским архипастирима који су се по вољи Божијој нашли у слободи од црвеног ропства, подижем свој глас, како бих позвао Руски народ:
Православни хришћани! Већ много година антихристова власт мучи нашу Мајку-Отаџбину, Велику Русију, желећи да буквално гвожђем ишчупа из Руског народа његову руску душу, не би ли га претворили у покорно стадо. Народу се одузима све што је руско! Руска савест, руски православни начин живота, славна руска прошлост, па и само име Русије. Ипак, антихристова власт највише мрзи Руску Православну Веру, јер та Вера представља последње и највеће упориште и тврђаву Руске Ствари. Та је тврђава помогла Руском народу да током своје хиљадугодишње историје одоли највећим невољама и искушењима, и да Руску Државу развије у највећу Државу на читавом свету.
Од самог почетка комунистичке владавине над Русијом разбојничка банда у Кремљу није престајала са прогонима Вере. Током година црвене пошасти Црква Христова у Русији просијала је јаче од сунца безбројним збором свештеномученика – епископа, монаха, јереја и световњака који су од руку црвених примили непропадљиве мученичке венце за Светло Име Христово. Осим ових пострадалих, и други, исто толико храбри исповедници вере, чаме у многим затворима и у прогонству.
Данас је пред лицем нарастајућег народног гнева антихристова власт повела "последњи и одлучни бој" против Вере Христове. Православни хришћани: Устајте сви против власти црвеног антихриста! Не слушајте ничије позиве на помирење са њима, ма од кога ти позиви долазили. Нема мира између Христа и сатане. Влашћу која ми је дата од Бога ослобађам све верујуће од заклетве коју су дали самозваној влади, јер хришћани нису поданици сатане. Влашћу која ми је дата од Бога благосиљам свако оружије које се диже против црвене сатанске власти и отпуштам грехе свима који су у редовима устаника, или као усамљени осветници, положили главу за Христову и Руску ствар." 
Митрополит Антоније Храповицки

"Главни извор комунистичких превара налази се у безбожништву, у материјалистичком разумевању самога човека, света и живота уопште. Њихова “наука” нема рачуна да појединци, да друштво, народ и човечанство – да сви живе уредним, моралним и богоугодним животом. Неће они то. Њима није потребна Истина. Неће они Бога. Њима је потребна лаж. А у згодном су положају, “јер лаковерни свет гута лепе приче”. Њима нису потребне никакве везе између земље и Неба, између човека и врховног Творца и Промислитеља.
Отуда задатак не само Цркве, већ и грађанског друштва, државе а у првом реду школе, да се спречава ширење безбожности. Без тога све остале противкомунистичке радње остаће без жељеног успеха. Коров се никад не сече, јер после опет израста. Он се из корена чупа."
 Патријарх српски Варнава Росић, 1937.

"Треба потпуно и одлучно избацити све туђинске политичке шеме (демократску, фашистичку и комунистичку), па да потражимо и нађемо један политички систем који би одговарао духовним, моралним, историјским, државним и социјално –економским интересима српског народа. Дакле један потпуно народни политички систем, саобразан народној индивидуалности српства, далеко од свих страних калупа.

Суштина, биће и разлог постојања комунизма је баш и једино у томе да у прах и пепео сруши целокупни национални поредак, све његове тековине, цео његов систем постојања, целокупно његово устројство одбране и опстанка: цркву, монархију, традицију, уставност итд.
Комунизму нација не само да није последња рупа на свирали већ је једна од највећих сметњи за диктатуру пролетеријата и стварања светске наднародне и противнародне црвене сатрапије са синовима „изабраног народа“ јеврејством на челу.
Комунизам је органски израстао из труле демократије тако да су они: злотворни комунизам и злочиначка либерална демократија нераздељиво везани.
Ђаволска их нека симпатија веже: њихова заједничка колевка. Јер је комунизам, само у већој мери безбожан, као буржоаско-демократски либерализам. Јер је комунизам, само у већој мери, себичан и прождрљив. И буржују и пролетеру стомак је врховни закон и највећа вредност.

Тајни, невидљиви, анонимни покретач „великих демократија“ била је свесветска поробљивачка политика, културна и капиталистичка воља јеврејства са њеним централним осовинама: капитализмом, масонством, демократијом и комунизмом."
Протојереј Димитрије Најдановић, 1944.

„Ми Срби нисмо бољшевици. Ми смо домаћини. Ми чувамо своју породицу, своју прадедовску веру, своју народност, своја поља и имовину. Ми хоћемо да останемо оно што смо: Срби. Свој за свога. Ми се боримо против комунизма, али и против свакога онога који ремети српски ред.“
Ђенерал Милан Недић

"Деси ли се да политички дилетанти и моралне партизанске наказе доведу у питање опстанак народних светиња и самог народа, онда је императивна дужност светосавског свештеника: да иступи као спасилац народа у улози једног новог проте Матије Ненадовића, или једног новог проте Атанисија Буковичког, или једног новог Хаџи Ђере и Хаџи Рувима.
Деси ли се да народ, у саблажњивим тренуцима своје историје, напусти своје светосавске светиње и идеале - светосавско свештенство се не сме повести за ниским нагонима народним, него високо држати заставу светосавског идеализма."
Отац Јустин Поповић

„Страдања Русије и страдања руса у земљи, која се покорила сатани у лику комуниста, били су толико велики, да светска историја не зна за такав случај, и само се у Библији може прочитати о таквој  жестокој освети и изругавању јевреја над њима покореним народима.“
Петар Николајевич Краснов

"Никада, од кад знамо за себе, нисмо могли разумети државу без краља. Кад смо га имали, имали смо државу. Кад га нисмо имали, били смо робови. Из таме ропства гледали смо ликове својих Владара и њихове успомена је осветљавала ноћ нашег ропства, а нада да ће опет доћи краљ била је као нада коју човек у дуге зиме полаже на пролеће кад ће и земљу и њега загрејати топли зраци вратившег се сунца."
Димитрије Љотић, Ми смо за Краља, без услова и гласања!

“Наш цар представник је воље Божије, а не народне воље. Његова воља је за нас света, као воља Помазаника Божијег; волимо њега, јер волимо Бога. Ако нам Цар доноси славу и напредак, ми то од њега примамо као милост Божију. Али ако нас задеси понижење и невоља, ми их подносимо са кротошћу и смирењем, као небеску казну за наша безакоња, и никада се нећемо поколебати у нашој љубави и оданости Цару, јер оне потичу из наших православних убеђења и наше љубави и оданости Богу”.
Свети Варсануфије Оптински

"И породица, и отаџбина и нација - само су путеви који воде ка поимању Бога и Његовом остварењу у човековом земаљском животу."
Иван Иљин

„Снагом своје вере и своје воље борац белог (антибољшевичког) покрета зна да ће победити оно Божје дело коме он служи; и зато је „неуспех“ за њега само одложена победа; и очигледност „пораза“ га не може поколебати. Победа је за њега питање исправности пред лицем Божијим; а молитва, воља и време довршиће посао и расејати привид успеха непријатеља. Он се држи девизе: у исправности је моја победа; и уверено доживљава победу у самој својој смрти.
Управо то карактерише борбу белих за отаџбину. Русија за нас није просто „територија“, нису то ни „људи“, ни само „начин живота“ ни „моћ“. То је пре свега национална посуда Духа Божијег; то је наш домаћи олтар и храм: и њиме освештано, крвно огњиште дедова. И зато „отаџбина“ за нас није предмет пристрасности, већ истинска религијска светиња. Борећи се за Русију, ми се боримо за савршенство, за снагу и слободу руског духа; а да би он процветао, нама је потребна територија, потребан нам је наш свакодневни начин живота, и моћ државе. И зато је наша девиза, наш поклич: сви за отаџбину, све за отаџбину, за нас имао не свакидашњи, обичан, већ религиозни смисао.“
Иван Иљин, Бела идеја

"Свештеник који није монархиста недостојан је да стоји крај Светог Престола. Свештеник - републиканац свагда је маловеран. Монарха на царство помазује Бог, председника бира народна гордост; цар се држи на власти испуњавајући заповести Божје, а председник - угађајући руљи; цар своје верне поданике Богу приводи, а председник - од Бога их одводи". 
Свештеномученик митрополит кијевски Владимир (првомученик револуционарног бољшевичког прогона на Руску Цркву, зверски убијен у јануару 1918.)

"Може ли у наше време иједном часном и савесном хришћанину да не буде јасно да је безусловно "свепраштање" (толеранција) потребно само непријатељу Христовом - Антихристу, како би људи коначно изгубили осећај за разликовање добра и зла, како би се помирили са злом, прихватили га својом вољом а потом прихватили и самога Антихриста и не помишљајући на борбу?"
Архиепископ Аверкије Џорданвилски

"Гониоци Христа, пребројте се! Данас вас је више него за време незнабожачких царева. Нека вас је милион милиона, ипак је један хришћанин јачи од свију вас, јер Бога у себи носи, јер се Бог из њега бори са вама. А ко ће Бога победити, ко ће хришћанина богоносца победити? Нека се деси и то чудо, да сви пређу у табор Христових гонитеља и да у свету остане само један хришћанин, ипак ће он један однети победу над свима њима, јер је у њему Непобедиви Победник - Господ Христос. Пошљи хиљаду смрти против њега, и он ће их све сатрти. Пошљи легион ђавола, и он ће их све у прах развејати." 
Отац Јустин Поповић

„Имамо ли ми права да не покушамо да обновимо наш историјски национални идеал?  Није ствар у томе да ли је у данашњем поколењу човечанства популарна идеја монархије или није; ствар је у томе - да ли је она духовно истинита. Монархизам се тридесетих и четрдесетих година ХХ века у руској емиграцији и оснажио управо због осећања да је она истинит поредак за Русију у поређењу са друга два, онда присутна у Европи - фашизмом и либералном демократијом. То јест, чак и кад монархија у Русији ни на који начин не би била остварива, православни Рус не може да не стреми обнови исте, уздајући се у помоћ Божју, која је достижна ако смо верни свом православном идеалу. У верности Истини налази се и смисао личног живота".
Михаил Назаров

Одговарајући Московској патријаршији на опис Стаљина као „изабраника Божијег, који води на шу отаџбину ка просперитету и слави”, митрополит Анастасије, првојерарх РПЦЗ, написао је да је то била тачка „где се људска покорност већ граничи са богохуљењем. Заиста – може ли ико да толерише да се особа која је од главе до пете огрезла у крви, прекривена злочинима као губом и дубоко затрована отровом безбожности, назива 'изабраником Божијим', одређеним да води нашу отаџбину 'ка просперитету и слави'? Није ли то клевета и увреда за Самог Вишњег Бога, Који би у том случају био одговоран за сво зло што се већ много година догађа у нашој земљи, којом владају бољшевици предвођени Стаљином? Атомска бомба и сва друга разорна средства која је измислила модерна технологија, заиста су мање опасна од моралне дезинтеграције коју највиши представници цивилних и црквених власти овим примером намећу руској души. Атомска експлозија доноси само физичко разарање и уништење, док кварење ума, срца и воље има за последицу духовну смрт читаве нације, након које нема васкрсења”

У царској Русији појам „монархизма“ изједначавао се са појмом „Домовина“. Револуција је раздвојила ова два историјски нераздвојна појма, и данас имамо то да појам „монархизма“ више није повезан са „Домовина“, него са припадношћу некој политичкој партији.
Потребан је дугорочан рад, да би се у народној свести ова два појма поново слила у једно.
Из писма генералу П. Н. Краснову
Генерал П. Н. Врангел, 1922.

Човек не пропада само онда када му је тешко да живи или када више не може да одржава своју егзистенцију, ни онда када понижавајуће живи и срамно умире; не, ни онда када пати и трпи лишавања и беду, већ када се предаје злу.
Иван Иљин

„Човек који поставља своје циљеве сувише ниско, и ко прихвата премало као довољно, расипа таленат и способности са којим га је Свемогући Бог и природа обдарила. Хајде да поставимо наше циљеве превисоко; хајде да захтевамо више од себе него што верујемо да поседујемо.”
Цар Хајле Селасије — Престолски говор 2. новембар 1963.

„Ми смо деца Божја. И људи аријевске расе којој је судба доделила почасну улогу да буде главни носилац Хришћанства у свету. Ми смо чланови велике породице словенске, која је кроз многе векове бурно чувала стражу на капијама Европе, да племена друге расе и друге вере не би узнемиравали крштену Европу у њеном мирном развијању и напредовању. Ми смо народ крштени, народ христоносни. И тако, ми смо по крви аријевци, по презимену Словени, по имену Срби, а по срцу и духу Хришћани... Ми смо деца Христова и духовни потомци светога Саве Немањића, онога несравњивог мужа, који за свој народ учини све… и који није дозволио да ни страни књаз ни страни папа управља животном судбом србског народа, него је установио трећу власт – националну, и за државу и за цркву... Ми смо потомци светих духовника и светих краљева задужбинара и свечара из свете лозе Немањића. И најсилнији владари наши као и убоги пустињаци и богомољци називаху себе слугама Господњим и поимаху мирно време као службу Богу а рат као жртву Богу... Ми смо потомци Косовских јунака који се жртвоваше за крст часни и слободу златну; самоникле и бујне гране народног дрвета које на Косову би скресано до стабла, и стабло срубљено до близу корена. Не усахну то дрво, јер га крв крсних мученика оживотвори… Ми смо тело од тела, и кост од кости, и дух од духа онога народа, који је после Косова живео на свом огњишту без слободе, у својој земљи под туђином, без земаљског царства и без земаљског сјаја; онога народа који је путовао кроз пустињу ропства...“
Свети Николај Жички, видовданска беседа у манастиру Раваници, 1939.

„То Европа не зна... Она ништа не зна осим оног што јој Жидови пруже као знање. Она ништа не верује осим оног што јој Жидови заповеде да верује. Она не уме ништа да цени као вредност док јој Жидови не поставе свој кантар за меру вредности... Сва модерна гесла европска саставили су Жиди, који су Христа распели: и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и каптализам, и комунизам. Све су то изуми Жидова, односно оца њихова ђавола. За чуђење је да су се Европејци, потпуно предали Жидовима, тако да жидовском главом мисле, жидовске програме примају, жидовско христоборство усвајају, жидовске лажи као истине примају, жидовска гесла као своја примају, по жидовском путу ходе и жидовским циљевима служе.”
Свети Николај Србски, из књиге "Кроз тамнички прозор"

"А ти Србине, шта мислиш? Две заразе спопале су твоју крв и твој дух: израиљска и европска. Како ћеш се одбранити? Како ли излечити? Није то право питање. Него је питање, да ли видиш своје љуте ране? Да ли знаш ко ти их нанесе? Само кад би то знао! ОДМАХ БИ ЗНАО ДА ЈЕ ХРИСТОС ЛЕК."
Свети Николај Србски, "Кроз тамнички прозор"

"Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом. Нека се свак, ко је србски родољуб, пашти да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време". 
Свети Николај Србски, Кроз тамнички прозор


У Европској цивилизацији овог периода све је узвишено само су двојица понижени: Бог и човек. Све је у зачељу трпезе, само је Бог и човек у дну трпезе, не, него купе мрве испод трпезе што им Јевреји пусте.“ 
Свети Николај Жички, Жички устав


«Царство балканских народа са царством Свете Русије - не Русије неруске и чивутске, него Свете Православне Русије... Тако ће Православни Словени са осталим Православним народима,... спасавати обе хемисфере света, Исток и Запад. Каквим програмом? Да ли насиљем, освајањем, гордшћу, себичношћу, палежном теократијом, светском аутократијом, вашарском демократијом? Не, никако него Теодулијом, свакидашњим програмом србског народа.»

Свети Николај Србски


"Краљ је миропомазник Божији, Он је главни носилац власти у држави. Као слуга Божији Он влада по милости Божијој и Он је јемство јединства државног. Он је јемство правде и правице за све грађане своје. Он је симбол реда и поретка и сигурности у земаљском царству, које је школа вежбања у свим хришћанским врлинама, које је услов за грађанство у царству Божијем, небесном и вечном." 
Свети Николај Србски, Три највеће вредност српског народа

"Свети Сава је тако установио и утврдио да архиепископ србски буде први слуга Христов у чину духовном, а краљ србски први слуга Христов у чину грађанском. А кад је архиепископ слуга Христов, то су слуге Христове и сви свештеници, и кад је краљ слуга Христов, онда су слуге Христове и сви чиновници, војни и грађански. Цела јерархија духовна треба да служи Христу, и цела јерархија војна и цивилна треба такође да служи Христу. Дакле, не само Црква има да стоји у служби Христу него и држава, и то држава нимало мање него Црква, и краљ ни мало мање него архиепископ. Теодулија је пут и сврха и Цркве и државе подједнако."
Свети Николај Србски, Српски народ као Теодул

"Нисмо ми против комунизма због економике, већ због метафизике и етике. Шта ће нас Стаљин учити о комунизму економском, када је већина од нас старијих рођена и одњихана у задругама, где је по двадесет људи јело једном кашиком. Него Срби не могу бити комунисти, јер имају супротан поглед на свет: они су за Бога, Краља и Домаћина, а комунизам је против Бога, против Краља и против Домаћина."
Свети Николај Србски

Србски монархисти данас немају важнији и одговорнији задатак од озбиљне политичко-образовне борбе за благообразни поредак богочовечанског Домостроја који стоји на тројственој једноначелности (то јест монархији) Небеског Господа, државног господара и хришћанске господе.
Небојша М. Крстић

"Јудеизам је поседнуто демонима антихришћанство."
Свети Кирил Александриски 4. век 

"Демократија је старија сестра комунизма, из исте породице, од истог индивидуалистичког оца. И комунизам и демократија разбијају заједницу: комунизам кроз борбу класа, а демократија кроз грађански рат политичких странака."
Димитрије Љотић

"Него удри докле махат можеш,
а не жали ништа на свијету!
Све је пошло ђавољијем трагом,
заудара земља Мухамедом.
/.../
Удри за крст, за образ јуначки,
ко гођ паше свијетло оружје,
ко гођ чује срце у прсима!
Хулитеље имена Христова
да крстимо водом али крвљу!
Тријебимо губу из торине!
Нек пропоје пјесна од ужаса,
олтар прави на камен крвави!"

"Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!"
Петар II Петровић Његош, Горски вијенац

"Бог је нама свагда помогао,
тврда воља и мишице наше -
друге нама не треба помоћи;
Бог нас знаде, а ми себе знамо,
више нама не треба познанства."
Његош, Лажни цар Шћепан мали 

„...Да вама предам српски аманет са мојим наређењем. Сви сложни, повезани и пожртвовани јуриш на пролетере и ни једног у животу не оставите, јер је то зло семе у земљи ... Да живи наш млади Краљ, да живи српски народ“
Ђенерал Милан Недић

„Оно што смо доживели и што памтимо, то је велика казна Божија. Руку на срце и признајмо, заслужили смо. Пљунули смо на сву нашу лепу прошлост – традицију која крепи, снажи, лечи, брани своју, која је темељ Српства, која је била колевка наше народне душе, наше славе и величине. Заборавили смо на васпитавање деце своје. И десило се чудо, страшно и невиђено: син је устао на оца, кћи на мајку. Изгубила се честитост и поштење, образ и срам. Наши непријатељи разарали су наше светилиште, наше огњиште – нашу породицу, уносећи у њу отров интернационализма и комунизма. Њу, нашу породицу, морамо спасти, нашег опстанка ради, наше будућности ради. Да нам буде што је била – жариште Српства, његове мисли и његовог опстанка. Одбаците материјализам. Он је отровао наше друштво. Он је отровао многа срца, он је довео до тога да немамо сажаљења, ни хришћанске љубави, ни осећаја према ближњима и невољнима. Нити се Бога бојимо, нити се људи стидимо.“
Ђенерал Милан Недић

Српски сељаче, позивам те у име Српства: устај, брани своје огњиште од комунистичких пљачкаша, разбојника, и одметника од Бога и власти, од породице и друштва, од цркве и вере. Знај да је ово света борба за одбрану Србије и Српства. Са оружијем или без њега удри и уништавај црвене бандите где их стигнеш, јер ћеш само тако наћи спас. Ако и паднеш у тој борби, спашћеш твој дом, спашћеш своју децу, спашћеш српски народ. Бог нека је с тобом јер он чува Србију, и моји одреди, који ти хитају у помоћ. Сврставај се у њихове редове, ради твога спаса и спаса твоје деце, мили мој српски сељачки народе.
Ђенерал Милан Недић, из позива српским сељацима, октобар '41.

"Ми кротко трпимо личне увреде, али у заједници један другога штитимо, жртвујући и живот за своје ближње, како наши суграђани не би постали робље и били приморани да се одрекну вере или да чине друга богопротивна дела..."

Свети Кирил апостол Словена


„Сасвим другачије ће се та борба одвијати у условима револуционарних потреса, грађанских и међународних ратова. Потреба да се брани отаџбина, вера, и светиње, у тим условима не ставља човека у позицију васпитача већ ратника; његов задатак није буђење очигледности и љубави у души агресора, смиравање његовог гнева, нити оплемењивање његових намера, не, он је позван да физички заустави и спречи, он мора прислилно окончати напад; потребна је претња која сеје страх, патњу и смрт.
Физичко спречавање и присила могу бити религиозна и патриотска човекова обавеза и тада он нема права да их не употреби. Испуњење те обавезе уводи га као учесника у велики историјски бој између слугу Божијих и снага пакла. У том боју он неће морати само да исуче мач, него ће на себе морати да преузме и терет убиства.
Супростављање злу силом и мачем није грех тамо где је оно неопходно потребно или, што је исто, тамо где оно представља једини или најмање неправедан излаз.
Само наивна грубост ригидног моралисте може рећи да је то „зло“ и „грех“, јер је то, у ствари, безгрешно вршење неправде.
Човек који води борбу са злом мора сам да види, увиди и оцени све услове борбе, да их својим људским умом разуме и да својом људском вољом одлучи. Он мора схватити да је принуђен да се окрене тим средствима зато што он није Бог, већ је само ограничен, али предан слуга Божији, те зато и мора чинити оно што је нужно по његовом крајњем људском разумевању и увиду. И тада ће увидети да му та неправедна средства нису само „дозвољена“, већ и „посвећена“, и да су обавезна у свој њиховој неправедности.“
Иван Иљин, О супростављању злу силом


Само царска власт може бити законита. Власт је за нас јерархијска, јер није само неко потчињен мени, него сам и ја сам потчињен некоме ко је изнад мене, што значи да све потиче од Бога, као извора сваке власти. Другим речима, такву власт представља помазаник Божији, монарх…”  
Свештеномученик Димитрије Гдовски (Руска Катакомбна Црква – Јосифовци)

Из житија преподобног Атанасија Атонског познат је следећи случај. У његовом манастиру замонашио се неки грузијски кнез Торникије који је раније био истакнути византијски војсковођа. У тешко време за отаџбину, приликом рата са Персијанцима, царица Зоја позвала је Торникија да преузме команду над војском. Торникије је предлог оштро одбио, позивајући се на то да је већ постао монах. Али преподобни Атанасије му је рекао: "Сви смо ми деца исте отаџбине и обавезни смо да је штитимо. Наша је обавеза да молитвом ограђујемо отаџбину од непријатеља. Али ако Највиша Царска Власт сматра за потребно да ради опште користи употреби и наше мишице и наше груди, дужни смо да се беспоговорно повинујемо... Уколико не послушаш Цара, одговараћеш за крв својих сународника, које ниси хтео да спасеш, и за разарање храмова Божијих..." Торникије се покорио, победио је непријатеље и спасао отаџбину од опасности.

"Уколико се међу нама појави хулна реч на Јединороднога Сина Божијег, хтео бих вас замолити само једно: да кажњавате све хулитеље у граду. Ако чујеш да неко на раскршћу или на тргу јавно међу људима хули Христа Господа, приђи и заустави га. Ако је потребно и физичко насиље над њим учинити не устручавај се - удари га по лицу, дај му шамар, посвети своју десницу. Ако те и ухвате због тога и на суд поведу - иди. Ако те питају на суду, тј. судија почне да те испитује, слободно одговори да је тај и тај хулио на Цара ангела; јер ако је потребно кажњавати оне који хуле земаљског цара, тим пре треба кажњавати оне који хуле на Цара Небеског. Општи грех свих јесте ако нема правде. Свако ко може, треба да каже да би знали жидови и нечисти јеретици да су хришћани - спаситељи и оснивачи града Константинопоља, заштитници и учитељи. Нека се убеде необуздани и развратни жидови и јеретици, да је потребно да се чувају од Божијих слугу, и када буду хтели да мудрују о нечему сличном, нека свуда пазе један на другог, нека дршћу плашећи се и сенке, како то не би чули хришћани."
Свети Јован Златоусти архиепископ Цариградски

Најдубља и најкарактеристичнија црта јеврејско - руске бољшевичке револуције, карактеристичнија чак и од њене антиличносне и антинационалне страсти, јесте њена потреба за поштовањем лажног Месије. Кроз свој утопизам револуција гута личности својих следбеника у стихијском, свеобухватном процесу коме они предају своју слободу и индивидуалност. А за рачун класне борбе и антипатриотизма она руши и последње бастионе личне и колективне слободе који стоје на путу њеној коначној победи. Но, каква је то победа, ако нема врховног победника пред чије би се ноге могли положити трофеји, ни вође који у својој личности оваплоћује разлоге победе пролетаријата? Ето због чега револуција није била довршена све док није нашла свога бога. Ето због чега је лична “скромност” Лењина морала да буде “исправљена” Стаљиновом “свемудрошћу” и ето због чега колективни антихрист совјетизма мора једнога дана да досегне своју апотеозу у личном антихристу јудаизма…
“Деперсонализоване” државе увек су слабе државе. Јер ако народ не може у потпуности да изрази своју победу уколико је не фокусира у обожавање вође, онда обарање персонализоване аутократије од стране деперсонализоване демократије не може да се заустави на томе, него мора да иде до своје крајње консеквенце – сатанократије, зацарења личности антихриста. И заиста, у модерно доба ми видимо све убрзанији пад из аутократије у демократију, из демократије у сатанократију. Демократија не може бити ништа више него прелазна фаза, зато што је управљање народом од стране народа логичка противречност. 

„Миропомазање владара садрижи у себи више значења, како за цара, тако и за његове поданике јер оно увећава његов ауторитет и достојанство. Кроз тајну миропомазања цар постаје свештена особа. Од тог момента његова власт је окружена Божанственим ореолом.
Међутим, не даје ово помазање цару само свештени ауторитет. У помазању му се предају дарови Светог Духа... за царску владавину, која се не брине само о земаљском благостању поданика, него, од момента помазања још  више и за њехово вечно спасење.“ Архиепископ Серафим Собољев

"Треба пресећи слободу мишљења, зачепити губицу журналистима и новинарима, неверовање треба прогласити за злочин против државе, а материјалистичке погледе забранити под претњом смртне казне."
Св. Теофан Затворник, 1881. 


Велики православни светитељи деветнаестог и раног двадесетог века инсистирали су на неопходности – религиозној неопходности – верности самодржавном Цару. Тако је свети Серафим Саровски рекао да је после Православља верност Цару “прва наша руска дужност и главни темељ истинске хришћанске побожности”. И свети Јован Кронштатски каже: “Самодржавље је главни услов благостања у Русији; ако не буде самодржавља, неће бити ни Русије; власт ће преузети Јевреји, који нас силно мрзе…”. А митрополит Макарије, апостол Алтаја, рекао је: “Ако не желите своју руску власт, имаћете власт странаца над вама”.

"И биће ту цар, самим Господом изабран. И биће то човјек огњене вјере, дубоког ума и гвоздене воље". Али то ће се десити само ако се руски народ покаје. Покајати се мора за грехе богоодступништва, гажења заклетве и цареубиства. Иначе над ким ће владати цар? Безбожним народом који не цени милост Божију - царску власт? Народом који не схвата да цар није њему равноправан суграђанин, који се вољом случаја обрео на највишем месту у држави, него Богом освештано лице коме је послушност - послушање Богу? Без верујућих поданика не може бити ни истините монархије ни монарха.
Ако за човека, по маловерју и безверју његовом, Бога нема, онда су дакако, сви људи једнаки, и сва њихова мишљења имају исту вредност, и све религије су једнаке, а у друштву све мора да буде решавано већином гласова – онда заиста нема ничег бољег од демократије.“
Архиепископ Теофан Полтавски

Ми смо већ говорили о томе да је рат негативна појава у људском роду. Ипак, он ће постојати као понекад једино средство да се заштити правда на земљи, да се народне светиње и права која се газе заштите од грубог кршења и насиља. И само такве ратове, који се предузимају у име правде и обнављања праведног поретка, хришћанско учење узима под своју заштиту. Не читамо узалуд у Откривењу о томе да је рат вођен чак и на небу (Апок. 12:7) када су свети Архистратиг Михаило и анђели свргли одатле издајника Божијег, ђавола, са његовим истомишљеницима палим анђелима...“  
Свети Филарет Њујошки, поглавар Руске Заграничне Цркве


"Ако се може уочити некаква особеност у животу нашег руског народа, треба је видети управо у таквом погледу нашег народа и наше врховне власти на царско служење, сходно коме ово служење представља само нарочиту форму узвишеног служења људима у делу њиховог приближавања Богу. Ето због чега су религиозна начела живота, истински хришћанска начела, увек служила као карактеристична црта делатности наше врховне власти и зашто су представљала темељ како личног живота, тако и друштвеног деловања. Због тога је и царско служење у животу нашег народа фактички увек представљало смирени ход пред Богом, путем делања и труда не у своје име, него у име Божије." 
Свети Теофан Полтавски


„Благо народу и држави у чијем  средишту се као један свеопшти и свепокрећући центар, као сунце за васиону, налази цар, који своје неограничено самодржавље слободно ограничава вољом Цара небеског." 
Свети Филарет Московски

''Непријатеље своје љуби, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отаџбине САТИРИ''
Свети Филарет Московски

"Благосиљам верне руске људе, који устају у одбрану вере, цара и отаџбине, а вас издајнике проклињем!"
Свети Гермоген патријарх Руски

Неме веће љубави од оног који живот свој полаже за ближње своје. Неки тумачи ових еванђелских речи управо говоре о борби за Цркву, за породицу. Романитчно схватање хришћанства које данас највише плени неофите подиже питање, а може ли хришћанин да за свог ближњег, за држвау Правосалвну да убија? Овамо Христос каже врати нож у ножнице своје, а триста година касније, Он Тај исти каже Константину Великом: са овим знаком победићеш! Тај свети Знак се вијорио над ножевима и мачевима. И учини то оружије победносним. Са крстом - симболом сваке победе над срамном смрћу многи се у смрт послаше. За долазећу хришћанску царевину и слободу, хришћани и војници овог цара су сатриали редове Максенција (незнабожачке), и то буквално мачем и ножем, и још под симболима вечне победе и славе Христове.

"Зло чинити од зла се бранећи, ту гријеха нема никаквога"
Петар II Петровић Његош

"Ако одузмете новац од 50 најбогатијих јеврејских породица, прекинуће се ратови и револуције."
Хенри Форд

"Пре свега мора се знати да је после „издаје Цркве“ (речи Блаженог Митрополита Антонија Храповицког) од стране митрополита Сергија Старогородског, Московска патријаршија у своме служењу богоборачкој власти дошла дотле да то данас више није Црква, него органски део атеистичне власти (тачније, део пете управе – КГБ), што је и потврђено саопштењем Президијума Врховног Совјета РСФСР од 6. марта 1992. године. КГБ се бави искорењивањем вере и уништавањем верног народа у Русији. Тај задатак испуњава помоћу насиља, обмана, претњи и поткупљивања. Многи поступци Московске патријаршије исти су онима који ће бити карактеристични за антихриста. То се види из речи апостола Павла и тумачења св. Јована Златоуста.
Свети Апостол Павле вели: „Јер неће доћи (тај дан) док најпре не дође отпадништво и не појави се човек безакоња, син погибли, који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог.“ ( 2 Сол. 2,3-4)
Свети Јован Златоуст овако тумачи поменуте речи апостола Павла (ми смо вели словима означили оно у чему греши Московска патријаршија):
„ОДСТУПНИШТВОМ апостол назива самог антихриста, јер ОН ТРЕБА ДА ПОГУБИ МНОГЕ И ДА ИХ ОДВЕДЕ У ОДСТУПНИШТВО.
 Човеком безакоња га назива зато што ће он САВРШИТИ ХИЉАДЕ БЕЗАКОЊА И ПОДСТАЋИ ДРУГЕ ДА ИХ САВРШЕ.
 А сином погибли назива га зато што ће и сам погинути.
 Ко ће он бити? Зар сатана? Не, него неки човек који ће ПРИМИТИ СВУ СИЛУ САТАНЕ.
 Он ће бити БОГОПРОТИВНИК, одбациће све богове и заповедиће да се клањају њему уместо Богу, и СЕШЋЕ У ХРАМ БОЖИЈИ, не само јерусалимски, него СВУДА У ЦРКВАМА.
 Нисам рекао да ће себе називати Богом, него да ће се трудити да се покаже као Бог“ (Јован Златоуст. т. XI, стр. 582)."

Архиепископ Антоније Лосанђелоски (Руска Загранична Црква)


"Управо то видимо у време првог хришћанског цара, светог Константина и његових наследника. Сила римског хришћанства, делујући одоздо, сломила је калуп римског паганског друштва и трансформисала његов централни антихришћански елемент, култ императора, “pontifex maximus-а”, у хришћански систем “симфоније” црквене и државне власти, под врховним господством Христовим. Наредни хришћански цареви су у Духу Христовом и ради спасења свих својих поданика увели хришћански законодавни систем, чији је основни принцип био тај, да ни на који начин не треба да противречи црквеном законодавству, него пре да га подржава. Јединство државе представљало је одраз најдубљег јединства Цркве којим се надахњивало; баш онако како Бог управља Својим Царством на небесима, тако су цар и епископи управљали Његовим царством на земљи - по узору на Његово небеско Владичанство.
Цар Јустинијан је то виђење изразио у својој VI новели (из 535. год.) на следећи начин: “Постоје два највећа дара која је Бог по Својој љубави даровао свише човеку: свештенство и царско достојанство. Прво служи божанском, док друго усмерава и управља људска дела; оба међутим потичу из истог извора и украшавају живот човека. Одатле ништа не треба да буде такав извор брига за цареве, као достојност свештенства, будући да је то за њихово добро, да ови непрестано моле Бога. Јер ако је свештенство у свему беспрекорно, ако поседује смелост пред Богом, и ако цареви праведно и благоразумно управљају државом која је поверена њиховом старању, онда ће уследити свеопшта хармонија (у грчком оригиналу: симфонија) и свакојаки ће благослови бити даровани људском роду." 
"На Западу је модерно да се подржава одвајање Цркве од државе. Као главни аргумент у прилог томе узима се да ово ослобађа Цркву од политичког притиска и даје јој могућност да се бави својим пословима без мешања са стране и трошења око светских брига.
То је заиста похвалан циљ. Ипак, овај аргумент пада ако се узме у обзир чињеница да простор по природи не може да остане празан и да одвајање Цркве од државе неминовно води до тога да се држава везује за неку другу институцију или филозофију – масонство на пример, или секуларни хуманизам, или неку од најекстремнијих националистичких идеологија. Јер одвајање Цркве од државе повезано је са одвајањем државе од Цркве. Ако се државом не управља по хришћанским принципима, онда ће се неизбежно управљати по антихришћанским. На крају крајева, лишена освећујућег утицаја Цркве, држава ће се окренути против ње. И тада ће Црква, уместо да се ослободи политике, бити принуђена да се одлучно супротстави политичарима који покушавају да насрну на њену област утицаја, како се то догодило у православним земљама после 1453, а нарочито после 1917. године."
"Одређујући спасење душа као највиши циљ друштва, изнад сваког друштвеног или материјалног добра, православна симфонија власти избегава крајности од којих страда западно друштво – папоцезаризам и цезаропапизам, фашистичку диктатуру и секуларну демократију."
Владимир Ентони Мос, Крст и круна

"Ако смо православни, то значи да смо монархисти;
Ако нисмо монархисти то значи да нисмо православни."
Свети Јован Кронштадски

"Демократија је значила ропство, ропство економско, ропство социјално, ропство политичко, ропство морално и ропство духовно. КО ЈЕ ЗА ДЕМОКРАТИЈУ ТАЈ ЈЕ ЗА РОПСТВО.
Ко је за демократију, тај је хтео не хтео за комунизам, комунизам који излази из демократије као зима из јесени."
Протојереј Димитрије Најдановић, 1944.

Али гоњени духом родољубља, ми нисмо видели само тотално разарање народне структуре у три вида, већ и троструког разарача. Наша дијагностика, стоструко до сада проверена, јасна је и проста: партијско-демократски капитализам, комунизам и масонство, остварени и инспирисани једним духом и једном вољом: јеврејством. Кроз партијско – надридемократски макиавелизам и капитализам јеврејство је углавном уништавало народно друштвено-привредно тело; кроз комунизам – народнодржавни строј; кроз масонерију – саму душу народа, његову културу, вољу, стваралачки полет.“
Протојереј Др Димитрије Најдановић, „Нашаборба“ 7. септембар, 1941. 

"А ти, српски роде, куда си залутао? Бежи са лађе која тоне. Враћај се од јеврејске Европе својој Цркви и историји. Одбаце речи људске, тражи речи Божије које су као огањ живи и као маљ што разбија стену у комаде. Прослави Христа да би Христос спасао и прославио тебе као и оце твоје на век века. Амин."

"Слобода је слобода од злих људи а служба благоме Богу. Онај први део ми смо разумели, овај други нисмо. Разумели смо да је слобода ослобођење од злих људи, али нисмо разумели да је слобода служба благоме Богу. И због овог неразумевања и неслушања цркве о томе, ми смо изгубили слободу. Јер нисмо служили Богу него својим телесним страстима. То је била слобода тела а ропство духа. На супрот ропству под тућином, када је дух био слободан а тело оковано. Свугде се угађало само телу и свуда се огорчавао дух. Свуда се служило само лично себи, нигде Богу. То није била "слобода славе деце Божје", како вели апостол Павле него ухваћени бели голуб па ритнут у катран (Рим. 8, 21)."
Свети Николај Србски, Кроз тамнички прозор

"А истина је једна и апсолутна. Истина не зна за прегласавања и компромисе. Она не зна ни за већину која је нашем либералистички васпитаном свету тако драга у политици. Истина је толико апсолутна да у реду наших мисли и појмова игра улогу диктатора. Она нам се намеће гвозденом логиком својом."
Инж. Милосав Васиљевић

"Негде се у новинама појавила хула на Господа и Мајку Божију - чекај, Русијо, велике несреће и реке проливене крви. Јер се Богу ругати не може."
Свети Теофан Затворник

"Треба знати да је светско зло толико завладало светом и стекло толику моћ да неће ником допустити да се уздигне и заузме иоле истакнуто место, неку одговорну дужност или утицајни положај осим ако и сам није потчињен том злу, а утолико пре неће ономе ко показује намеру да се против њега бори."
 Архиепископ Аверкије Џорданвилски


„Ваћ сам уморан и измучен од те вечне борбе с људском отупелошћу и апатијом, али понављам: да своје стражарско место нећу никада напустити.“
Михаил Гордејевич Дроздовскиј, један од истакнутих вођа Руског белог покрета

"Страшни баук Савеза Руског Народа, који вас толико плаши, није никакав привид – јер то се подиже исти онај руски народ чија сте осећања ви исмевали, и који ће вас ускоро позвати на одговорност. Устаје страшни Осветник за увређену част Русије, за њено знамење које сте погазили... Савез Руског Народа расте, његови огранци прекривају читаву Русију... Ни ваша злоба, ни ваши повика, ни то што сте се дочепали власти, неће зауставити силни раст Осветника... Он ће ослободити Русију од вас, и извешће је на пут истинске народне слободе, на коме за вас, презрене преваранте, неће бити места! Губите се гадови: Русија долази!"
Нестор Тиханович-Савицки, 1907.

"Сматрао сам за своју дужност да се осветом за своју породицу и за земљу коју сам волео. Из тог разлога желео сам да добијем целовито војно бразовање како бих потом био спреман да се борим против бољшевика у редовима Беле армије или заједно са земљом која жели да се бори против бољшевизма. Свако од нас био је дужан да умре за Цара и пошто то нисмо учинили прекрила нас је велика срамота. Ту срамоту може да спере само уништење његових убица или наша сопствена смрт."
Потуковник корпуса „Данска“ Константин Фјодорович Шаљбург


"Насупрот капиталистичко-либералистичко-демократској неограниченој слободи јединксе, коју она искоришћава на штету друштвене целине, - насупрот комунистичкој диктатури колектива, који јединки не даје ни онолико слободе да може да развије своју лучност, - национализам хоће да помири јединку са народном заједницом на тај начин што слободу јединке условљава личном одговорношћу у погледу на интересе народне заједнице."
Велибор Јонић 

Схватио сам лажност либералних идеја које растачу друштво, развијајући неправилно поимање о слободи и правима личности, јер је у суштини чак и сама слобода личности могућа само онде где постоје верски морални ауторитети, који је бране од погрешних поступака."
Лав Александрович Тихомиров


„Аритметичко пребројавање гласова не само да није нужно, већ је и увредљиво... Оно уопште не говори о висини нације, већ о њеном ниском стању. Систем народног представништва који је монархији нужан захтева да се нација организује на основу класа, сталежа, реалних колектива уопште".
Лав Александрович Тихомиров


"Демократија је богоборни принцип власти. Воља Бога и Његових вечних моралних закона замењена је привременом и случајном, уз то још и фиктивном и фалсификованом од стране" представника" воље народа". У демократијама је народ "божанство" коме се покоравају и служе. Ово "божанство" је непредвидиво и крвожедно као и древно паганство. Његово "религиозно" неопаганско обожавање је повратак човечанства у дивљаштво. У демократији, руља увек бира Вараву, и пљачкаше, а Христа шаље на разапињање."
Лав Александрович Тихомиров

„Теократија је савез државе са Црквом који се постиже потчињавањем монарха религиозној идеји и његовом личном припадношћу Цркви, уз очување независности његове државне власти. Ово је владавина Бога у политици посредством цара који је делегиран од Бога, а не од црквених власти.“ 
Лав Александрович Тихомиров

 „Ограничити самодржавље значи укинути врховну власт морално-религиозног идеала, или, језиком вере говорећи, укинути врховну власт Божију у устројству друштва".
Лав Александрович Тихомиров

"За Србију сам се родио, за њу живим, за њу ћу и умрети."
Пуковник Милош Масаловић

„- О, лаковерни свете! О, безумни људи! Докле ћете бити жртве туђинске пропаганде и несвесно служити империјализму најниже врсте, империјализму јеврејских банкара у Њујорку и јеврејских комесара у Москви?“
Др Мирослав Спалајковић

„Свако послушање и покорност властима, које владају не по Богу, у ствари је припремање наше душе за долазак антихриста без да му се успротивимо, вољно или невољно. То је лажно и небогоугодно послушање и покорност, које воде у погибао“.
Свети Теофан Затворник


"Пребацују нам што уносимо политику у Цркву! He уносимо ми политику у Цркву него уносе отров у цео организам народни они који су изгубили и памет и родољубље и поштење. Ja не говорим овде против једне политике или једног режима него против корупције, која хоће да нас угуши и да наш велики народ свуче у блато и стави у ред последњих народа на кугли земљиној. Ko ће казати народу истину ако не народна света Црква? Одакле ће се чути глас Божји и глас пригушене народне савјести ако не из Светославне Цркве? Ја се не бојим овога што сада говорим. Ја се бојим да нисам одоцнио да ово јавим народу. Можда сам ово требао раније рећи. Бојим се одговараћу зато пред судом Божјим. Али све сам рачунао, као и сви савесни људи у овој земљи, да ће се зло ускоро прекратити. 
Но зло се не покраћује, него умножава. Плима корупције не опада него расте и ево дођоше воде зла до гуше, како каже Псалмист. Хоће умножено зло да нас удави и са свима нашим историјским и културним вредностима одвуче у пропаст."
Свештеномученик Варнава патријарх Српски, 1937.

"Може нам се приговорити да је демократски политички поредак атеистичке државе за хришћане мање зло од антитеистичког, богоборачког поретка тоталитарне државе. То је, свакако, несумњиво. Али, није ли нам речено и заповеђено да зло које мрзимо побеђујемо добрим (Рим 12, 9. 21) а не мањим злом?!"
Небојша М. Крстић


„Мушкарац има право да буде мириљубив. Али он нема право да буде војно необучен. Народ војно необучених мушкараца је умирући народ.“ 
Иван Солоњевич


„Са речју „фашизам“ се код нас безобзирно фрљају као погодном погрдном речју, како би спречили буђења руске самосвести.“
Александар Солжењицин


Не верујем у идеје Француске револуције, сматрам да Русија треба да се удружи с Пруском ради борбе против егалитаристичког духа „демократске Европе".

Николај Јаковљевич Данилевски

Народ може да служи туђим циљевима у својству етничког материјала. То ће му се десити ако се одрекне себе и крене путем пуког подражавања другима.
Николај Јаковљевич Данилевски

Народи од других народа не могу да преузимају ништа осим онога што се тиче егзактних наука и технологије; оно што се тиче народности не сме се копирати ако се хоће самобитност. Цивилизација која тврди да зна шта је интерес целог човечанства није у праву, јер, ко зна шта је интерес човечанства? Ко зна, осим Јединога Бога, Коме, самим тим, и припада да води дела његова?"
Николај Јаковљевич Данилевски

Константинопољ мора припадати ономе ко наставља да у себи ваплоти ону идеју којој је негда служило Источно Римско Царство. Као противтежа Западу, као клица и средиште особене културно -историјске сфере, Константинопољ мора припадати онима који су призвани да наставе дело цара Константина... Ослобођени Константинопољ, преображен у садашњи Цариград, мора бити нешто више од престонице руског Царства... Једном речју, Цар -град мора бити не руска престоница, него престоница Свесловенског савеза".
Николај Јаковљевич Данилевски

"Нема мржње према Јеврејима у нас. Нити је сејемо, нити желимо да се развије. ЖЕЛИМО САМО ДА ИЗГРАДИМО СВОЈ САМОЗАШТИТНИ СИСТЕМ У ПОЛИТИЦИ, У ЕКОНОМИЈИ, У МОРАЛУ..."
Димитрије Љотић


„Држава, која се одриче религије и васпитања своје омладине у вери у Бога, припрема себи погибао у материјализму и егоизму. Она ће имате војнике кукавице и неодлучне руководиоце. У дан велике борбе за свој опстанак она ће бити поражена...“ 
Петар Николајевич Краснов


„Дошао је дан, кога је чекао руски народ, и он сада заиста као да васкрсава из мртвих тамо, где је храбри немачки мач успео пресећи његове окове... И древни Кијев, и многострадални Смоленск, и Псков светло прослављају своје избављење као из самог ада преисподњег. Ослобођен  део руског народа свуда је већ запевао „Христос воскресе“...“
Митрополит Анастасије Грибановски, 1942.


„Никакво примирје са црвеним олошем не може бити.“
Адмирал Колчак


„Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску 'Свете Русије'.“
Потпоручник Владимир Христианович Давац

„Онај ко воли Русију, никада неће постати „совјетски патриота.“
Иван Иљин

„У време свеопште лажи говор истине – сматра се екстремизмом.“
Џорџ Орвел

„Мишљење већине је увек погрешно, јер су већина људи – идиоти.“ 
Едгар Алан По

„...Не плашите сами себе, не говорите: „Сам на пољу није војник“ и остало. Свако, ко је искрено пожелео истину, тај је већ страшно јак. Не подражавајте такође некаквим демагозима, који говоре непрестано, да би их слушали: „Не дају ништа да се ради, везују руке, усељују у душу очајање и разочарење!“ итд. Све су то демагози и хероји поема лошег укуса, који на такав начин сами собом оцртавају лењивца. Ко хоће да принесе корист, тај и са буквално везаним рукама може урадити безброј добара.“
Ф.М. Достојевски


„Демократија не одстрањује само националну елиту, него је замењује најгорим представницима нације. Демократије бира људе, апсолутно лишене савести и морала, оне, којима се више плаћа, тј. оне, који су више корумпирани: опсенаре, шарлатане, демагоге, спосебне да себе представе у најлепшем светлу у време изборне кампање. Само неколицина добрих људи ће успети да се провуку међу њих и чак неколицина часних политичара али ће они постати робови оних првих.“  
Корнелије Кодреану


„Бољшевици – нису политика, него беспоштедно истребљење самих темеља Русије, истребљење у Русији Бога, човека и његове слободе.“
Антон Васиљевич Туркул

Проћи ће тешке године несрећних времена. Русија ће васкрснути, и постаће још лепша него што је била, зато што ће Русија бити не са жидовима, него без жидова!
Генерал Петар Н. Краснов

„Ми сматрамо да Црква не може бити лојална власти, која је прогони, а совјетска власт, по мом схватању, баш гони Цркву.“
Архиепископ Димитрије Гдовски

„Историјска Самодржавна власт и слободна воља Монарха су најдрагоценије наслеђе Руске државности.“
Петар. А. Столипин

"Почетак толерантности према другим верама - почетак је губитка сопствене вере!"
Свети владика Николај Жички и Охридски

"Никаква спољна агресија не може бити за Отаџбину гора од власти лењиноваца и стаљиноваца. СССР апсолутно није Русија, него непријатељ Русије."
Иван Шмељев

„Не, то се дигао сав народ, јер се превршило стрпљење народно – дигао се да се освети за гажење својих права, за срамно понижење својих обичаја, за вређање вере предачке и светог закона, за поругу цркава, за непочинства туђинских панова, за насиље, за унију, за срамну власт јеврејштине у хришћанској земљи – за све што је од давнашњих времена прикупљало и појачало дубоку козачку мржњу.“
Николај В. Гогољ, Тарас Буљба

"Услови данас нису резултат од јуче, и зато се радикална промена не може спровести сутра."
Никола Тесла


„Ми водимо са бољшевизмом борбу на живот или смрт, она се не може окончати договором или постигнутом сагласношћу, јер ми у тој борби бранимо отаџбину – против интернационализма, слободу – против тираније и културу – против дивљаштва.“
Адмирал Александар В. Колчак

„Само тада када војујемо са ђаволом, - ми се налазимо у миру са Богом.“
Св. Јован Златоусти

„Код мене са бољшевицима постоји принципијелно неслагање по аграрном питању: они хоће да ме у ову земљу закопају, а ја нећу да они по њој ходе.“
Генерал Михаил Г. Дроздовски

"Моји принципи су само они који су, прe Француске револуције, сви здраво-рођени људи сматрали за разумне и нормалне." 
Јулиус Евола

"Ја не желим ништа друго него да видим своју Отаџбину ослобођену од Турака, тако да никад више не страхује од њиховога јарма, и онда бих се мирно вратио плугу мојему."
Вожд Карађорђе

"Није могуће из Русије отерати цара, а да се са њим не отера и Бог."
Св. Јован Кронштадски

"Као што човек са одрезаном главом више није човек, већ смдрљиви труп, тако ће и Русија без цара постати труп усмрђени."
Свети Анатолије Оптински

"Краљ се не може вратити ако се ми не вратимо Богу."
Еп. Данило Крстић

Не плашим се; Ја сам рођена да то урадим.“
Јованка Орлеанка

"Демократија је арена борбе, сукоб интереса и праваца. У њој је све трошно, нестално, нема јединства и сталности. То је вечно прелазно стање. Демократија саздаје парламент - најнеорганскију творевину, орган диктатуре политичких партија." 
Николај Берђајев


„Безнадежна је свака борба са влашћу која је окупирала  Русију, јер се борба не води на плану - духовно - просветитељском, то јест, људи који се боре не разумеју да се суочавају са нечовечном силом Зла, која припрема човечанство за прихватање Антихриста.“

Архимандрит Константин Зајцев (РПЦЗ)


Све што иде у корист сатанске власти која влада у Русији је смрт. Ка животу води то, што доприноси паду совјетске сатанократије.“

Архимандрит Константин Зајцев (РПЦЗ)

"Национализам није ништа друго већ љубав према самобитној духовности свога народа и вера у његове стваралачке богомдане силе."
Иван Иљин


"Ја волим свога краља, свој народ и своју отаџбину, и за њих сам увек готов положити свој живот!"
Ђенерал Коста Мушицки


Ако Влада и Дума хоће да заведу ред у држави и поштовање закона... дужни су да обуздају неморалну штампу која распаљује све страсти, да сву бригу и пажњу посвете васпитању омладине и да увере горду интелигенцију да је поштовање вере и Цркве неопходно, као и држање еванђелских заповести.
Свети Јован Кронштадски

„Ако благодат Духа Светога одступи од верујућих, нестаће и монархија као најбољи начин владавине... Антихрист значи „Онај који је против/уместо Христа" - Богочовека Исуса, али и „Онај који је против/уместо помазаника" (Христос, на грчком језику, значи и помазаник), то јест онај који устаје на благочестиву монархијску власт.“ 
Сергеј Нилус


Држава мора бити заштитница народа, мора да чува слободу његовог живота, да би се његове духовне силе могле слободно развијати. Неограничена монархијска власт потребна је да би народ од себе одвојио државу и посветио се унутрашњем моралном животу и стремљењу ка духовној слободи."

Константин С. Аксаков

„Божанска истина Еванђеља није обећала земаљску правду, није проповедала јуридичку слободу, већ само моралну, духовну слободу, доступну и у оковима."
Константин Николајевич Леонтјев

„Наша снага, дисциплина, историја просвете, поезија, једном речју, све што је у нас живо, повезано је са Монархијом која нас је родила, освештала Православљем, чији смо ми наследници и представници у васељени. Под знамењем самодржавне монархије, ако јој будемо верни, на крају крајева ћемо свом снагом одолети притиску целе интернационалистичке Европе ако би се она, уништивши у себи све племенито, осмелила да нам било када намеће трулеж и смрад својих нових закона о плитком земаљском свеблаженству, о радикалном земаљском  свепросташтву".
Константин Николајевич Леонтјев

Русија не само да треба да отера Турке из Европе него и мора да заустави процес демократизације Словена и да, заузимајући Цариград, створи нови културни тип.
Константин Николајевич Леонтјев

Европске либералне идеје су тоталитарне, али се то за сада не види. Ако руски демократи, надахнути западњачким идејама, остваре свој циљ, после њих ће бити заведен тако суров поредак који нигде до тада није виђен. Ако народ схвати да њиме не управља Цар - баћушка, него безлични „демократски" чиновници, ником неће хтети да се нотчињава, и прва, демократска револуција, завршиће неким новим, безбожним (жидовским нап. БРПАБ) „самодржављем". Да би се спречила победа демократије и социјализма, руски Цар треба да стане на чело народног покрета, онако како је некад Свети цар Константин стао на чело хришћанства.
Константин Николајевич Леонтјев

„Ни на небесима неће бити једнакости ни у наградама, ни у казнама - а на земљи свеопшта равноправна слобода није ништа друго до припремање пута антихристу".
Константин Николајевич Леонтјев

„Избави нас, Боже, од тога да највећи број Руса постепено, корак по корак, дође до онога до чега су дошли многи Французи - то јест, да служе свакој Француској и сваку Француску да воле! Шта ће нам Русија без Самодржавља и без Православља? Шта ће нам Русија у којој ће у најзабитијим селима бити уништени и последњи трагови народних предања?"
Константин Николајевич Леонтјев

„Немци су храбри! Заједно са русима – ви сте непобедиви!“

Генералисимус А.В. Суворов, 1799. год.

„Одвојено од суштинске вредности верске истине за појединца и друштво, имамо потребу за апсолутним и не можемо створити оно што постоји изван и изнад нас својим рукама. Нећемо дати држави функцију одређивања вере, дефинисања принципа моралног закона. Стога верујемо да је Власт морално ограничена, и одлучни смо да избегнемо криминалну грешку обожавања Државе или Силе или Новца или Лепоте или Порока – ми не изазивамо Бога.“
Антонио де Оливеира Салазар

"Демократија се јавља кад се распада органско јединство народне воље, кад се друштво атомизира, кад гину народна веровања која су сједињавала народ у једну целину. Идеологија која признаје врховност и апсолутизам народне воље, јавља се кад народне воље већ нема. Демократија је идеологија критичке, а не органске епохе у животу човечијих друштава."
Николај Берђајев

„Царско служење, представља велики и тешки пут духовног служења људима и као такво захтева нарочиту помоћ Божију.
Архиепископ Теодор Волоколамски, свештеномученик


Материјалист данашњи и данашња незналица који мисли да ничег није било пре њега, и да свет почива на материјалним основама, не може да замисли ни то да у том пепелу српства може бити једна ирационална снага, јача од свих других, која је допрла и до наших дана, која је била присутна у свему што се збило већ седам стотина година, која ће бити ту: и у оном што нас чека.“ 
Милош Црњански


Има само два осећања која су два највиша духовна богатства, поред којих и најсиромашнији човек не може бити потпуно убог: то су Патриотизам и Вера. Ко воли своју отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници, као што човек који искрено верује у Бога није никада ни сам ни безнадежан. Без ова два осећања, човек је пропалица.
Јован Дучић



1 коментар:

  1. Malo se zna o Nedicu i Ljoticu , pogotovo mi iz Republike Srpske.Svidja mi se njihova ideologija koja se razlikuje od Drazine.Cvrsta ruka, jaka Srbija ,opstanak vjere , pametna vanjska politika i najvaznije , satiranje komunizma , boljsevizma bez milosti

    ОдговориИзбриши

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави.