ПЕСМА МОЈИЋУ

МИЛОРАД МОЈИЋ

Крајњи исток цео пролетео,

До Солуна града долетео,

Да Србији у помоћи буде.

Јунак храбри води људе,

Обилић му окитио груди –

И постиже што му срце жуди.

Народ тлаче, а држава плаче,

Зацари се зло од добра јаче,

Опет јунак дохвати се мача,

Штит и клас су знамење му борби,

И у борби посвети се творби,

Од тирана воља му је јача.

Кад Србија у болу заплака

Од зулума безбожнога мрака,

Опет води коло од јунака.

Борио се надчовечном снагом,

Развејав'о титовце нетрагом,

Увек прибран, душом јаком, благом.

После патњи, страдања и јада,

Кад савлада тешкоће и муке,...

Глава пада Мојић Милорада –

Издајство га проклето савлада.

Ив.

НАША БОРБА, бр. 55, Љубљана, јануара 1945.