уторак, 19. април 2016.

ПЕСМА МОЈИЋУ


МИЛОРАД МОЈИЋ

Крајњи исток цео пролетео,
До Солуна града долетео,
Да Србији у помоћи буде.
Јунак храбри води људе,
Обилић му окитио груди –
И постиже што му срце жуди.

Народ тлаче, а држава плаче,
Зацари се зло од добра јаче,
Опет јунак дохвати се мача,
Штит и клас су знамење му борби,
И у борби посвети се творби,
Од тирана воља му је јача.

Кад Србија у болу заплака
Од зулума безбожнога мрака,
Опет води коло од јунака.
Борио се надчовечном снагом,
Развејав'о титовце нетрагом,
Увек прибран, душом јаком, благом.

После патњи, страдања и јада,
Кад савлада тешкоће и муке,...
Глава пада Мојић Милорада –
Издајство га проклето савлада.

Ив.

НАША БОРБА, бр. 55, Љубљана, јануара 1945.


Нема коментара:

Постави коментар

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави.