ПАМЈАТ ЧУВАМО - ДЕЛО НАСТАВЉАМО! - СЕЋАЊЕ ПОВОДОМ 70. ГОДИШЊИЦЕ МУЧЕНИЧКЕ КОНЧИНЕ ВЕЛИБОРА ЈОНИЋА

Велибор Јонић

У ОДБРАНИ БОГА И ЊЕГОВИХ ИСТИНА СТОЈАЋЕ СРПСКИ НАРОД ПОСТОЈАН КАО СТЕНА

Свирепа данашњица претставља тешко искушење које је Бог послао човечанству, огрезлом у обожавање материје и свега материјаног. Само храбра и праведна срца одолеће овом искушењу и надживеће га. Надживеће га и крај све убиствености данашњег оружија, крај свих безбожничких метода данашњег ратовања.

Ово важи не само за појединце, већ и за народе. Они народи који остану верни Богу и Његовим Законима надживеће све данашње патње и страдања. Штавише, они ће из њих изаћи препорођени и прекаљени, оспособљени за нове подвиге и нова прегнућа.

Српски народ претрпео је овога рата велика мучења и велике жртве. Али та мучења и те жртве нису били напразно. Кроз њих је душа српскога народа, ослобођена туђинских наноса, нашла опет пут ка вери својих отаца и вековним светињама својим (у Недићевој Србији, прим. ур.).

Криза је преброђена. Зато се за будућност свога народа не бринемо. У одбрани Бога и Његових истина стојаће српски народ постојан као стена, онакав какав је у својој прошлости одувек био. Нема тих патњи, нема тих страдања, који ће га моћи скренути са српског и хришћанског пута његовог.

„СРПСКИ НАРОД“, о Васкрсу 1944.

----------------------------------------------------------------

Велибор Јонић, рођен, 12. фебруара 1892. у Крњеву, био је професор по занимању и министар просвете и вера у влади ђенерала Милана Недића. Занима се за политику и историју и као млад улази у Народну радикалну странку а касније по позиву Димитрија Љотића је постао генерални секретар ЈНП ЗБОР-А.

Велики српски национални прегалац и искрени и предан хришћански верник.

Аутор је Апела српском народу 1941. године којим се осуђује партизански устанак у окупираној Србији и становништво позива на борбу против комуниста и лојалност влади националног спаса Милана Недића. Био је организатор и идејни творац Завода за прунудно васпитање комунистичке омладине у Смедеревској Паланци.

Јонић је покренуо издавање чувеног политичког недељника Српски народ, чији је он би главни и одговорни уредник, а као сарадник писао је за новине Српског добровољачког корпуса Наша борба.

По најезди Црвене армије повукао се са ђенералем Недићем у Аустрију одакле је изручен од стране „савезника“ комунистичким крвавим превратницима. Јонићу је на монтираном стаљинистичком Београдском процесу суђено за наводну издају и ратне злочине, а казна је извршена стрељањем 17. јула 1946. заједно са ђенералима Константином Мушицким, Дражом Михаиловићем и још осморицом осуђених. Локације њихових гробова нису познате до данас.

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ РАБУ БОЖИЈЕМУ ВЕЛИБОРУ!