ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА

Драга браћо и сестре, Срби и Српкиње,

Српски је народ Богом благословени народ. Јак у вери својих отаца, остао је веран кроз своју историју светосавском православљу. То српско православље оспобљава га да издржи најтежа искушења, највећа страдања, како некада тако и сада.

Као што је Исус Христос, син Божији пре толико векова на данашњи дан, устао из гроба, тако је и он, српски народ васкрсао после петстогодишњег робовања, јер је у својој прадедовској вери нашао снагу да истраје на историјском путу своје судбине.

Српски народ живећи на веторометини балканској, на најкраћој вези Европе са Азијом, Истока са Западом, у срцу Балканског полуострва, пао је као неустрашиви бранилац европске хришћанске културе 1389.  на пољу части, на Косову пољу јадовитом, изгубивши своју државу и своју самостланост. На том крвавом разбојишту паде славно Цар Лазар, његови доглавници и главари и цвет српског народа.

За две последње године доживели смо и велика и тешка искушења кривицом наших лажних вођа, кривицом туђих плаћеника. Господ Бог нас је казнио, јер је у нама попустила љубав према Отаџбини; ослабила православна прадедовска вера; заборавили смо на наше претке и на нашу славну прошлост и старо српско поштење. Наста чемер и покор, уђе рушилачки бес и помахниталост међу наш народ и диже се, као никад до сада, брат на брата, а син посеже на оца. Наста агонија српског народа. Али, ко ће као Бог!

Српски је народ, надахнут учењем свете православне цркве, да нема смрти за праведника, у своме великом поразу, нашао надчовечанску снагу да издржи све физичке и моралне патње и изађе препорођен и оспособљен за обнову свога новог живота. Зато ми Срби, после две године, у нашој преголемој данашњој несрећи, дочекујемо велики и светли празник Христовог Васкрсења са истом косовском вером и надом: српско племе погинути неће, српски двори опустети неће, српски народ живеће док је света и века.

Заслугага зато припада верним синовима мајке Србије и српске православне вере, који скочише на безбожне слуге сатане. Божијом помоћи, а под мојим воћством, испуњени духом и вером наших бесмртних предака, љубављу за своју родну груду, за нашу милу мајку Србију, сахранише паклене планове гробара српског народа и агенти Москве и Лондона.

Данас је српски народ свестан свога положаја и бистро гледа у будућност. Он је нашао свој пут, стари пут, српски пут. Он је окајао многе своје грехе, очистио душу и срце од многих прљавштина и рђавштина. У болу и патњи, подносећи тешка страдања прошао је кроз чистилиште. Отресао се многих заблуда и лажних пријатеља, зато васкрс наше Отаџбине не може никада доћи у питање. Ново доба мора обезбедити и српском народу место под сунцем.

Зато овај велики празник Христовог Васкрсења дочекујемо у великој нади. Горе главе!

У то име, са чврстом вером у добру будућност Мајке Србије, поздрављам вас народним поздравом: „Христос Воскресе!“

“Српски народ“, Васкрс, 1943.