Злотвори - Тито и Черчил |
Ове, 2015. године, навршава
се тачно 70 година од крвавих пролећних дана 1945. године, када су белосветски
бандити Јосипа Броза званог „Тито“ одевени и наоружани најсавременијим
британским наоружањем, тог времена, под знаком крваве петокраке безбожног
комунизма, извршили нечувен покољ над нешто више од 16.000 предатих и изданих
ненаоружаних антикомунистичких бораца и цивила, међу којима и велики број
свештеника, који су се повлачили према Словенији и Аустрији, пред надирућим
партизанским бандама, које су на тенковима Црвене Армије крвника Џугашвилија
освојили власт и завели комунистичку страховладу бољшевичког типа у поробљеној
земљи.
Договором Черчил‒Стаљин и
поделом Европе на интересне сфере запечаћена је судбина тадашње Краљевине
Југославије која је предата под управу безбожних комуниста и њиховог робијашког
коловође и самозваног маршала.
Сагледавајући жалосно стање
у коме се нашла Отаџбина на предлог Димитрија В. Љотића остварен је договор
између представника вођства националних антикомунистичких војних формација да
се све монархистичко-антикомунистичке снаге повуку у Словенију и образују
јединствен антикомунистички фронт, прогласе независну Словенију и позову Краља
Петра II да стане на чело свих националних снага у Словенији.
Војвода Ђујић, Димитрије Љотић и Војвода Јевђевић
|
Према Словенији се
повлачила кроз даноноћне борбе Динарска четничка дивизија Војводе Ђујића,
Личко-Кордунашки корпус Војводе Јевђевића, Српска државна стража и Српска
гранична стража под командом ђенерала Људевита Погачара и Стевана Радовановића,
Четничке јединице Војводе Павла Ђуришића из Црне Горе и Херцеговине као и
Српски Добровољци ђенерала Косте Мушицког. Све ове националне снаге у Словенији
дочекали су Словеначки Четници и Словеначки Домобранци под командом ђенерала
Ивана Презеља и Леона Рупника. Све ове националне снаге поздравило је Народно
представништво на челу са др. Михом Креком које је прогласило „Слободну
Словенију“ под круном Краља Петра II. Националне снаге су посетили и свој
благослов дали Његова Светост Патријарх српски Гаврило и Владика Николај Жички.
На путу страдања од Црне
Горе, преко Рудог, Романије, Кожуха, Лијевча Поља, Зиданог Моста и Дравограда
стигло је између 7‒8.000 црногорско-херцеговачких Четника међу којима и
митрополит Јоаникије Липовац са свештенством и народом.
Наредбом савезничких снага
за Средоземље бр. 781 у Р7931/Г англо-америчке снаге су разоружале
Национално-монархистичке јединице уз обећање да је то привремено и да ће истима
бити пружена помоћ као и извршена реорганизација трупа и истрошено наоружање и
опрема замењена новим. Британски генерал Скот, командант 38. бригаде у Корушкој
наредио је својим потчињенима предају црногорских Четника, три пука Српских
добровољаца и хиљаде Словеначких домобранаца који су се затекли на тој
територији. Предаја је извршена на перфидан начин, разоружани антикомунистички
борци су потрпани у вагоне који су закључани а потом уместо у Аустрију упућени
на Брозову крваву кланицу.
Випава, Словенија, априла 1945. године, с лева на
десно: први и други непознати, мајор Цвјетићанин, епископ Николај, непознати,
патријарх Гаврило, генерал Дамјановић, војвода Ђујић, мајор Вуксановић
|
Најчешће су довођени до
станице Шент Вид и Марија Еленд одакле су разврставани у мање групе и убијани
најбруталније маљевима, секирама и разним тупим предметима, бацани у разне јаме
безданке широм Словеније од Кочевског Рога, брда Венсберг код Кочевја, Похорја,
Марибора, Дравограда и Камника.
Четници Војводâ Ђујића и
Јевђевића, као и део Српских добровољаца ђенерала Косте Мушицког, кроз борбу
пробио се преко реке Соче и ушао у Горицу у Италији. Њима се придружио и мали
број црногорских Четника који су уз велике жртве успели да се спасу са масовних
стратишта чудом Божијим. Разоружани и расељени по заробљеничким логорима
Ћезена, Форли и Еболи, ови борци остајући верни заклетви Краљу завршавају
борбени пут и постају политички емигранти расељени широм света. Међутим и тамо
на захтев крволочних комуниста, формирана је налогом Британаца по злу чувена
Маклинова комисија, која истражује наводне ратне злочине водећих националних
предводника и истакнутих команданата, које затварају у такозвани логор „Y“ из којег многе одводе и предају Брозовим стаљинистичким
судовима у земљи где су осуђени на смрт. Најважније је нагласити то, да је
крајем Другог светског рата, почетком 1945. године, Словенија постала посљедње
уточиште и стуб борбе за Веру, Краља и монархију.
Према данас доступним архивама, словеначке шуме
и дан данас крију до 150.000 побијених без суда и пресуде невиних жртава
комунистичког безумља, рачунајући поред бораца њихове породице и цивилно
становништво.
Одужимо се Кочевским
мученицима молитвом и парастосима као и ширењем истине о мученичком страдању
српских родољуба по стратиштима словеначких шума о којима се ћути пуних 70
година. Крв мученика и расуте кости траже да се сазна истина о Кочевском покољу
који је синоним за сва страдања монархиста-националиста у крвавом пролећу 1945.
године.
ДОСТА ЈЕ
ЦРВЕНОГ МРАКА
ШТО ДОНЕСЕ
КРВАВА ПЕТОКРАКА!
П А М Т И К О
Ч Е В Ј Е!
Јован Д. Адамовић Велебитски
Српски четнички Војвода
Вечан покој! Слава херојима!
ОдговориИзбриши