ОВО СТРАВИЧНО СВЕДОЧАНСТВО ОБЈАШЊАВА ЗАШТО ИСПРЕД НАЗИВА ПАТРИЈАРШИЈА НЕ ТРЕБА ДА СТОЈИ ПРЕФИКС СРПСКА НЕГО АВНОЈЕВСКА

«Већ 12. новембра 1944. године одржан је у Саборној Цркви у Београду парастос изгинулим херојима за ослобођење Београда. Чинодејствовали су: Митрополит Јосиф, епископи Нектарије и Арсеније, као и више од тридесеторице свештеника, једног архиђакона, тројице протођакона, и тројице ђакона. Утисак је, стварно, морао бити импозантан.

Пре тога је, 22. октобра 1944. године, одржано захвално молебствије на дарованој нам слободи, а борцима пожељено да са савезницима Американцима и Енглезима, постигну нове херојске успехе у биткама за слободу и културу света.
На овом помену, коме су, у име АВНОЈ-а, присуствовали др. Иван Рибар, Марко Вујачић и Моша Пијаде, а од Националног комитета ослобођења Југославије: Владислав Рибникар и Владо Зечевић, а у име Врховног Штаба ПО и народно-ослободилачје војске: Арсо Јовановић, Пеко Дапчевић и Љубомир Ђурић. Помен је, опет, служио, митрополит Јосиф. Све је то личило на сцене из предратног времена. Митрополит Јосиф је изразио радост Срба, „што и ми са славним савезницима својом лептом суделујемо у крчењу нових путева општој човечанској срећи. Надамо се да ће нам туђе искуство помоћи да избегнемо експерименте који могу бити ризични и неблагодарни. Као да осећам душе погинулих јунака, и као да чујем њихов шапат да се тих експеримената чувамо и клонимо; они нам поручују, да је њиховим душама наша братска слога, умереност и разборитост, узајамна љубав и једнодушност најпријатнија"... На крају помена представници АВНОЈ-а, целивали су крст и примили нафору, потом су приступили и остали представници власти, целивали крст и примили нафору.»
Гласник СПЦ, број 10, 11, 12 од 31. (18) XII 1944, стр.81.

„Треба да се определимо или за катакомбе, или за славну мученичку смрт! Другога избора нема. Сваки договор, који се врши испод подигнутог мача је пад. И неизоставно ће бити пад, зато што људска природа не може да издржи претњу подигнутог мача. Договарати се под таквим условима, значи, пристати на погодбу са сатаном! Са сатаном се не сме договарати, јер је то безнадежно.“ 

Митрополит Виталије Устинов, Првојерарх Руске Заграничне Цркве