ПРЕПОРУКА БРАТСТВА

Клуб Цароставник организује пројекцију филма ,,Опсада Алказара'' (са српским титлом), која ће се одржати у понедељак 1. априла, поводом 80-годишњице победе национал-монархиста над комунистима и републиканцима у Шпанском грађанском рату (1. април 1939.) са почетком у 19 часова у клубу Цароставник.

„Опсада Алказара“ је Италијанско-шпански црно-бели филм снимљен 1940. у режији Аугуста Ђенине. Радња филма је смештена у шпански град Толедо на почетку Шпанског грађанског рата 1936. године и приказује малобројне шпанске национал-монархисте како у знаменитој опсади тврђаве Алказар одолевају бројчано и технички надмоћнијим републиканским снагама.

Филм је снимљен у копродукцији Шпаније и Италије у филмском студију Цинецита у Риму са италијанским, француским и шпанским глумцима. Редитељ Аугусто Ђенина је свој филм окарактерисао као одговор на „револуционарни деструктивизам“ бољшевичког филма „Оклопњача Потемкин“ (Азенштајн, СССР, 1925) који је од светске кинематографије проглашен најзначајнијим филмом свих времена.

Постоје три верзије овог филма, италијанска (L'assedio dell'Alcazar), шпанска (Sin novedad en el Alcazar) и немачка (Der Kampf um Alkazar) од којих је италијанска копија најбоље сачувана. Пред нама је рестаурирана италијанска верзија филма, јер су неки делови ове верзије након Другог свјетског рата били уништени од стране италијанских цензора због политичке коректности и настојања  послератне Италије да се огради од пропаганде национализма. Рестаурирана верзија филма је комплетирана додавањем избачених цензурисаних делова преузетих из друге две сачуване верзије.

Опсада Алказара трајала је (од 22. јула до 28. септембра 1936.) седамдесет дана. Ни окружење апсолутно надмоћнијих снага републиканаца, ни несташица хране, ни непрекидно гранатирање трвђаве, па чак ни дизање тврђаве у ваздух није поколебало храбре браниоце Алказара. Чак ни онда, када је трвђава Алказара одлетела у ваздух и својим рушевинама затрпала стотине жена и деце, када је избезумљена републиканска хорда јуришала на хрпу камења, преостали кадети на челу са генералом Хосе Москардом чинили су последње надчовечанске подвиге. Понуду предаје генерал Москардо храбро је одбио чак и када су републиканци запретили ликвидацијом његовог заробљеног сина Луиса.

Када се над рушевинама Алказара у једном тренутку завиорила црвена крпа „републиканске“ Шпаније, последњи преживели кадети су је у незадрживом налету срушили. Иако су републиканске снаге имале десет пута више људства и тешко наоружање Москардо је успео њихове нападе одбијати скоро седамдесет дана све док се трупе генерала Франка нису нашле пред самим Толедом, а републиканци га у паничном бекству напустили. Генерал Франко је ушавши у Алказар примио чувени лаконски рапорт од неустрашивог команданта Алказара: „У Алказару ништа ново, господине генерале!“ Иако одбрана Алаказара није имала неку нарочиту стратешку важност по исход грађанског рата у Шпанији, Алказар је за национал-монархисте широм света постао симбол пожртвоване херојске борбе против комунизма, демократије, либерализма и републиканизма.

Вредно је напоменути да је Станислав Краков у то време (крај септембра 1936.) преко радио Београда одржао предавање о браниоцима Алказара, дајући му назив "Јунаци Алказара". Краков их је представио као хероје, веће од Сида, шпанског националног јунака. Назвао је овај догађај најстрашнијом, али и највеличанственијом трагедијом. Краков је истакао, да сви знамо за бројне хероје разних народа, Синђелића, Јованку Орлеанку, Муција Сцеволу, али да су јунаци Алказара веће херојство и мучеништво од свега тога.
Филм је носилац знамените награде Златни лав, коју додељује Фестивал филма у Венецији (МОСТРА), један од најпрестижнијих фестивала филма на свету.

Објава преузета са ФБ странице клуба Цароставник @citaonicacarostavnik