среда, 24. август 2016.

МОНАРХИСТИ ЦРНОСТОТИНАШИ


Ко су монархисти црностотинаши?
Црностотинаши-монархисти – то су хиљаде, милиони, то је сав православни руски народ који је остао веран заклетви Неограниченом Православном Цару.
Одакле назив "црностотинаши-монарихисти"?
Непријатељи Самодржавља су црностотинашима-монархистима називали онај прости руски народ који је за време оружане побуне 1905. године стао у заштиту свог Самодржавног Цара.

Да ли је назив "црностостотинаши-монархисти" похвалан?
Да, веома је похвалан. Нижегородска црна стотина[1], која се сабрала око Мињина, спасила је Москву и читаву Русију од Пољака и руских издајника, и тој славној црној стотини придружио се кнез Пожарски са Цару верним руским бољарима. Сви су они били истински "црностотинаши" и сви су стали, као и данашњи "монархисти црностотинаши" у заштиту Православног Монарха, Самодржавног Цара.
Ко у данашње време хоће да ограничи самодржавну власт Руског Цара?
Унутрашњи непријатељи Русије у савезу са њеним спољњим непријатељима.
Ко су унутрашњи непријатељи?
1) Демократе, 2) конституционалисти, 3) социјалисти, 4) револуционари, 5) анархисти и 6) Јевреји (тј. жидови и сви који жидовствују).
Шта је то конституција?
Конституција је уговор између Цара и народа. У Западној Европи, где су цареви са својим народима били у свађи и непријатељству, они су на крају постигли мир закључивши између себе уговор (конституцију) према коме живе и сада, добро мотрећи један на другога, да неко некога не превари.
Треба ли Русији конституција?
Не, не треба. У Русији се народ од памтивека повинује своме Монарху не по уговору, него: по вери у Христа – као Помазанику Божијем, по заклетви верних поданика – као Самодршцу, и по љубави синова – као своме Баћушки-Цару. Никада још до сада, од када постоји Русија, Руски Цар није био у непријатељству са својим народом, стога нема потребе да они потписују уговор или конституцију.
Шта је то "парламент"?
Парламент је сабор од народа изабраних људи, који себе називају "народним представницима", а заправо су само представници једне партије које је, на овај или онај начин, имала успеха на изборима. Такав парламент била је и прва Руска Државна Дума, чији се чланови лажно представљају као "представници руског народа", а заправо су представници само конституционо-демократске или социјалистичке партије, који су за време пролећних избора 1906. године помоћу насиља и обмане однели победу над истинским руским народом.
Шта су то "конституционе демократе"?
Конституционо-демократска партија, која ради краткоће себе означава словима к(а)-д(е), па је зато и прозвана "кадетском партијом", хоће да у Русији уведе конституцију, која би, како је горе речено, сасвим ограничила Цареву вољу. Тада домаћин у Русији више неће бити Цар, него она партија чији чланови освоје већину места у Думи, па се назову "представницима народа", иако неће радити за добро читавог народа, већ само за своје лично добро и за добро своје партије.
Шта су то социјалисти?
"Социјалисти" хоће да читаву државу преуреде тако да власт не припада ни Цару, ни народу, него само радничкој класи, и да сви житељи Русије буду приморани на исти рад, за исте плате. А то је таква глупост, какве нигде није било нити ће је бити, јер се људи разликују и не могу једнако да раде; и ако се не буде могла зарадити која копејка више, онда неће бити никакве мотивације за рад. Таква држава ће или изумрети, или ће одмах збацити са себе ово бесмислено ропство.
У унутрашње непријатеље спадају и Јевреји. Зашто?
Зато што се у данашњој смутњи ни један Јеврејин није изјаснио за Царско Самодржавље, а већина Јевреја, ушавши у састав револуционарног "бунда" (јеврејска револуционарна организација, прим. прир.), на сваки начин подржава револуцију у Русији, нарочито новчаним средствима, зато да би постали равноправни са Русима, да би се расејали по читавој Русији и да би исисали све њене животне сокове.
Који је главни циљ свих унутрашњих непријатеља Русије?
Конституционалисти, демократе, социјалисти, револуционари, анархисти и Јевреји понекад делују на различите начине, понекад су чак и у међусобној свађи, али сви се слажу у заједничком стремљењу ка једном истом циљу – уништењу Самодржавне Царске власти у Русији, с тим што би једни да је окују, а други да је потпуно униште, и ето, у томе је сва разлика између њих.
Ко је обавезан да се супротстави унутрашњим непријатељима Русије?
Као прво, читава Царска армија, као друго све законите државне и локалне власти, и као треће сви монархисти црностотинаши, то јест читав православни руски народ који остаје веран заклетви Неограниченом Самодржавном Цару.
Којим средствима монархисти црностотинаши треба да се боре против унутрашњих непријатеља Русије?
Црностотинаши-монархисти треба свуда да делују мирним, законитим средствима. Тако, на пример, на револуционарну пропаганду они треба да одговарају пропагирањем монархије, ширећи у народу исправна мишљења, истините погледе и тачна учења која би могла да разобличе револуционарну лаж и утврде руски народ у његовој исконској оданости Богу, Цару и Отаџбини. Такву пропаганду монархисти црностотинаши треба да воде и у школама, и на скупштинама, и у штампи, свуда помажући победи светлости над тамом и истине над лажима. Једино у случају ако унутрашњи непријатељи Русије први покрену јавну побуну против Цара, одржавајући револуционарне демонстрације са црвеним заставама и бунтовничким песмама, или приступе оружаном устанку, и ако при томе војне и полицијске снаге не могу да прекину такве демонстрације и побуну – само у том случају монархисти црностотинаши имају не само право него и обавезу да устану у заштиту Царског Самодржавља и, ако је потребно, да жртвују свој живот у непомирљивој борби против непријатеља Цара и Русије. Но, и у том случају монархисти црностотинаши дужни су да се уздржавају од сваке претеране крајности и да не унижавају своје људско достојанство.
Шта је то "истинско" Самодржавље?
Истински Самодржац је онај монарх који заиста Сам, лично управља својим народом и није одвојен од њега парламентом, Думом, ни бирократијом.
Чему теже монархисти-црностотинаши?
Теже обнови моћне, јединствене и недељиве Русије, и обнови њене страшне копнене и поморске силе; теже томе да Русијом влада Неограничени Самодржавни Господар, и да Господара од народа не одвајају ни чиновници ни чланови Думе; да унутрашњи поредак и свестрани, слободни развитак државних и народних сила буде строго ограђен тврдим законима, на пуну корист Русије и у складу са њеним вековним историјским темељима.

Владимир Андрејевич Грингмут[2]





[1] Руска реч "сотня" може такође да се преведе и као "чета" или "ескадрон".
[2] В. А. Грингмут (1851-1907) био је радикално десни монархистички руски политичар, један од оснивача и главних идеолога црностотинашког покрета. Полазећи од идеје "Москва – Трећи Рим", сматрао је да су у Русији "римско самодржавље, византијско православље и руска нација сједињени у једну, хармоничну и нераскидиву целину".



Црна Стотина, црностотинаши – заједнички је назив за представнике крајње десних контрареволуционарних монархистичких организација у Русији између 1905. и 1917. године. У ову групу организација убрајају се: Руско Сабрање, Савез Руског Народа, Руски Народни Савез Архангела Михаила, Сверуски Дубровински Савез Руског Народа, Руска монархистичка партија, Савез Руских Људи, Свештена Дружина, Сверуски Конгрес Руског Народа и Царско-народно муслиманско друштво. За најважније идеологе црностотинашког покрета, поред А. И. Дубровина, сматрани су Н. Е. Марков (1866-1945), П. Ф. Булацељ (1867-1919), свети новомученик свештеник Јован Восторгов (1864-1918),  В. А. Грингмут (1851-1907), свети Јован Кронштатски (1829-1908), Г. В. Бутми (1856-1919), свештеномученик митрополит Владимир Кијевски (1848-1917), митрополит Антоније Храповицки (1863-1936), свештеномученик архиепископ Андроник Пермски (1870-1918) митрополит Серафим Чичагов (1856-1937) и други.

Нема коментара:

Постави коментар

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави.