НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК 17. СЕПТЕМБАР

Упућујемо честитку васцелој Србадији у отачаству и расејању поводом великог националног празника, почетка оружане борбе против комунизма у Србији - "17. септембар". 

Српска Влада у окупираној Србији, са Миланом Недићем на челу, образована је 29. августа 1941. године. Први задатак Недићеве Владе је био, да уведе ред и мир у Србији и ради тога је на сам рођендан Краља ПетраII, 6. септембра 1941., почела са образовањем Српских оружаних одреда састављених од подофицира југословенске војске који нису били у заробљеништву. Димитрије Љотић је одмах изразио бојазан да ови подофицирски одреди неће бити ефикасни, јер се против комунизма успешно могу борити једино родољуби свесни тешких последица комунистичко-бољшевичког деловања, а који би се добровољно јавили за ову службу. Једино такви антикомунизмом идеолошки поковани добровољачки одреди би били у стању да комунистима стану на пут. Љотић је тада објаснио да грађански рат, па и учесници у њему морају бити свесни ради чега се боре.“

Ова Љотићева бојазан показала се као тачна. Иако су припадници подофицирски одреда били млађи и снажни људи, професионални војници које су предводили виши официри, они су у великој већини били у недоумици како да гледају на побуњенике, те су нерадо ишли у борбу против њих, а главни разлог за ову недоумицу била је сарадња Дражиних четника са партизанима. Тако да су у већини случајева припадници ових одреда, уз ретке случајеве прихватања борбе против бандитизма, избегавали отворену борбу чак и са комунистима, док је дезертирање, махом у Дражине четника, а ређе у партизане била уобичајена појава. Због неефикасности ових одреда Србијом и даље харају партизани и дражиновци, који својим бандитско-терористичким акцијама против окупационих власти и сопственог народа изазивају још теже одмазде.

Због овог неуспелог покушаја сузбијања бандитизма, Немци губе и задње поверење да су Срби у стању да сами заведу ред и мир, како су обећали, те немачки Војни заповедник , генерал Данкелман саопштава Недићу да ће Србија, ради њене пацификације, бити подељена између Павелићеве Хрватске, Мађарске, Албаније и Бугарске.

На седници владе 14. септембра 1941. Године Недић саопштава да је ситуација безизлазна, те да он даје оставку. Већина министара се са ови сложила и дошла до убеђења да све треба препустити Немцима, па шта Бог да народу. У тој општој пометености, устаје и најодлучније се супротставља томе министар Олћан, члан „Збора“, који на овој историјској седници српске Владе, предлаже да се још једном Српски народ позове на борбу за спас и да се одмах отпочне са образовањем ДОБРОВОЉАЧКИХ јединица. Он лично гарантује Недићу, да ће у року од 24 сата, ставити Влади на располагање 500 свесних антикомунистичких бораца, омладинаца ЈНП „Збора“, који ће се са оружјем у руци ухватити у коштац са својим старим и добро познатим противником из школа и универзитета.

Генерал Недић и целокупна Влада су прихватили овај предлог и тако долази до формирања Српских добровољачких одреда. За кратко време, пријавило се више од 1000 антикомунистичких омладинаца, међу којима комплетна радна чета, која је радила на рашчишћавању смедеревских рушевина, последица комунистичке терористичке акције у којој је погинуло 2500 Смедереваца, као и велики број студената, средњошколаца, занатлија, земљорадника, радника и припадника осталих професија. Велики број пријављених, никада нису држали пушку у рукама, нити су служили војни рок. Уместо војних вештина, они су у борбу улазили пуни решености да се несрећи стане на пут и помогне народу.

На дан 15. септембра, образован је први добровољачки одред и то већином од припадника радне чете из Смедерева. За команданта је постављен активни артиљеријски поручник Будимир Никић. Одред је убрзо на терену добио назив „Трећи ђачки“ (пошто су већину одреда чинили омладинци-ђаци). Већ следећег дана пребачени су у Гроцку на први задатак чишћења Космајско-подунавског округа од комунистичких банди. За комаданта одреда постављен је поручник Будимир Никић, а на први задатак је, као ободрење, са њима кренуо и чувени инж. Милосав Васиљевић.

Од наоружања су имали само стотинак пушака са нешто муниције, што су добили од Београдске полиције и жандармерије. Нису имали ни једно аутоматско оружје.

Први одред Српских добровољаца у  маршу кроз Београд
пред одлазак на терен септембра 1941.

17. септембра 1941. године, раном зором, добровољци су, њих око 120, уз помоћ неколико четника Косте Пећанца, кренули из Гроцке у прву акцију. Убрзо су пронашли и жестоким препадом успешно ликвидирали бандитску партизанску базу тзв. Треће чете космајског партизанског одреда која је била стационирана у шуми Петроњак у атару села Дражањ, при чему је заплењена већа количина наоружања и муниције.

Ова борба у Дражњу сматра се почетком војне антикомунистичке кампање оружаних снага Недићеве владе.

Пошто у партизанској бази није затечена главнина ове партизанске банде, добровољци су наставили за њима потеру, сустигавши их 25. септембра на брду Варовница, и то баш у рововима Варовничке битке (део Колубарске битке) из Првог светског рата.

Развила се жестока борба у којој је знатан део партизана ликвидиран,  њихов остатак добровољци су снажним налетом нагнали у безглаво бекство. Заробљени партизани, међу којима је било и неколико странаца комуниста, су стрељани, а добровољци су запленили два тешка митраљеза, 14 пушкомитраљеза и већи број пушака.

У овом окршају погинули су први добровољци Душан Крстић, предратни старешина омладине Збор-а из Лесковца и Милорад Стојковић.

Гробови првих погинулих добровољаца у бици на Варовници

Иако је ликвидација преосталих космајских партизанских банди трајала све до 22. октобра, успостављање контроле над овим крајем симболично је обележено тако што су 3. октобра добровољци на врху Космаја поболи српску заставу.

1942. године овај легендарни Ђачки добровољачки одред, послужио је као основа за стварање Трећег батаљона Српског добровољачког корпуса.

Српски добровољци су као елитни војни одреди Недићеве Владе, успешно извршили своју мисију, ликвидацију комунистичких банди на територији Недићеве Србије, која је захваљујући њима, макар 2-3 године могла да одахне од комунистичког терора. Продирање Титових партизана у Србију храбро и пожртвовано су онемогућавали српски добровољци све до пред крај 1944. Када, уз помоћ зверског Савезничког бомбардовања свих градова Недићеве Србије (Београд бомбардован 11 пута), и упада механизованих Стаљинових хорди, Титови партизани улазе у Србију и црвеним терором успостављају своју сатанску комунистичку диктатуру.

СЛАВА СРПСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА!   

Шума Петроњак у Дражањском атару, место првог оружаног сукоба националних снага са комунистима.

Натпис на комунистичком споменику у шуми Петроњак

Брдо Варовница, место на коме је од стране Ђачког одреда СДК разбијен
 тзв. Грочанско-подунавски партизански одред 

Комунистички натпис на споменику посвећеном Варовничкој бици 1914.

Братство ће се потрудити да на ова два, за антикомунистичку борбу, важна историјска места, постави спомен обележја борцима СДК.

Повезани текст: ВАРОВНИЦА - Недићевска "Равна Гора"