четвртак, 27. октобар 2016.

ОРГАНСКО СХВАТАЊЕ


У последње време често чујемо појам органског схватања као супротност индивидуалистичкој мисли и схватању у свету. Органски схватати постао је данас идеал многим људима, док је с друге стране баш то органско схватање света предмет најжешћих напада од стране многих интелектуалаца. Ми ћемо се потрудити да својим читаоцима у
најкраћим потезима изнесемо овде у чему се састоји то, у последње време све чешће понављано, органско схватање света.

Човек, који органски мисли, мора своја схватања и своје мисли о стварима и догађајима тако да среди да између целине и делова не долази до противречности. Јер, према гледишту људи који органски мисле, противречности између сопствених мисли и схватања, само су доказ да ни сам човек није још начисто са свима својим појмовима. Најсигурнији пут ка Истини јесте уклањање противречности у својим сопственим мислима.
За столом код „Мажестика", пре неког времена, баш у време кад је у Београду била доста осетна несташица хлеба, седи и разговара међу собом група интелектуалаца: два адвоката, један судијски приправник, један лекар и један виши државни чиновник. Пошто су веома оштро напали претседника Београдске општине и Комесаре министарстава исхране и привреде што су оставили Београђане без хлеба, (неки су чак изјавили да кривце треба због овога повешати), разговор је прешао на политику. Кад је дошла реч на комунистичку саботажу и нападе на железнице, па чак кад је један од адвоката испричао и појединости о убиству једног железничара, скретничара и оца неколико деце, а све ради застрашивања осталог саобраћајног особља да службу напусти, нико од присутних није се узбудио на све ово. А кад се приповедач зачудио што није наишао на речи осуде овог злочина код својих другова, подвлачећи да је страдао невин човек, добио је овакав одговор:— Море не узрујавај се. То је већ политика и ту вреде сасвим друга мерила. Нигде се неорганскије не мисли него у политици. Ту су све противуречности могуће и допуштене. Марксово тзв. материјалистичко схватање историје и почива на противуречностима. По Марксу живот је противуречност и то се сматра „научним“ гледиштем. Уклањање противуречности у нашим схватањима значи органски мислити а то је исто што и завођење реда у нашим појмовима. Бежање од збрке појмова, то је органско мишљење. Наше мисли су као неко мало друштво. Ако хоћете ред у друштву морате завести хијерархију. Где се не зна ко је старији, а ко млађи, ту нема реда. Да бисмо дакле завели ред у схватањима својим ми морамо да своје појмове хијерархишемо и да сваки појам наш добије своје место у склопу нашег појимања света. Прављење организма мисли од разбацаних појмова, то је органско схватање.
Човек који органски мисли (чува се противречности са самим собом) најближи је истини. Свет са својим изобиљем различности не би могао да постоји да у њему не влада ред. Отуда завођење реда у нашим мислима значи у ствари приближавање истини. А истина је једна и апсолутна. Истина не зна за прегласавања и компромисе. Она не зна ни за већину која је нашем либералистички васпитаном свету тако драга у политици. Истина је толико апсолутна да у реду наших мисли и појмова игра улогу диктатора. Она нам се намеће гвозденом логиком својом. Има много људи који виде у својој свести истину али немају храбрости да ову истину прихвате ако виде да други мисле друкчије. Зато је само за упознање истине потребна памет; за њено прихватање пак потребна је храброст. А у друштвеним питањима за упознавање истине много је потребнија храброст од памети. Морнар стигао у марсељско пристаниште и упутио се кући после дугог бављења на путу. Успут га питају познаници шта има ново. Да би се са њима нашалио он им саопштава своју измишљотину да је нека огромна и до сад непозната риба заглавила улаз у марсељско пристаниште. Док наш морнар свраћа у крчме путем, вест се шири испред њега и, приближивши се кући, он већ сусреће познанике који журе на пристаниште да виде чудо. Он се у себи смеје како му је шала упалила и стиже кући. Ту затиче све своје укућане спремне да иду на пристаниште. Он их пушта да иду, али, кад је остао сам у кући и видео кроз прозор свет који јури у правцу пристаништа да види чудовиште од рибе, поколеба се у своме мишљењу. „Кад оволики народ иде, то мора да је истина", помисли морнар па и он пожури на пристаниште.
Наш народ нарочито у последње време трпи од заблуда у политици. Веома умни наши људи веровали су у енглеску помоћ која није дошла. Веровали су у совјетску помоћ која физички у опште није могла ни да стигне јер између Совјета и наше земље није било додира. А зашто су ово веровали? Зато јер је од некуд и већина народа била у то убеђена. А све је то била последица веште туђинске пропаганде којој је било потребно да Југославија уђе у рат. Другим речима, неорганско и хаотично мишљење наших државника и наше интелигенције која ни данас још не прави органски ред у свом мишљењу довели су наш народ у данашњи положај. Излаз? Излаз је завођење реда у нашим схватањима и то нарочито у политици. Излаз је приступање органском схватању света од стране све оне каше интелигенције, која још не мисли органски, већ задржава противречности у свом сопственом мишљењу. Јер заиста, народу коме је сабља из руке избачена, остаје памет као једино оружје и сретство спасења.


Инж. Милосав Васиљевић

Нема коментара:

Постави коментар

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави.