САКРИЈ ЋЕРКУ ОД ОСЛОБОДИОЦА

Масовна  силовања српских жена, девојака и девојчица од стране црвеноармејаца крајем 1944. године и почетком идуће никада нису обелодањена, осуђена нити кажњена. И дан данас комунистичку крваву револуциинарну окупацију Србије сматрамо за некакво "ослобођење", а зверообразне црвене бандите прослављамо као "ослободиоце".  

Скулптура пољског уметника Шумчика на којој совјетски војник силује пољску трудницу.

Након мирне две и по године под немачком окупацијом које је Србији обезбедио ђенерал Милан Недић, његова влада и национална војна сила, партизански Главни штаб потпомаган од англоамериканаца одлучио је да уз помоћ Црвене армије окупира Србију и престони град Београд.

Титови партизани, које је Черчил добро наоружао, оденуо и нахранио нагрнули су преко Дрине, док су црвене совјетске хорде надирале из правца Бугарске и Румуније. Уз подршку „савезничког“ злочиначког бомбардовања српских градова и то на Васкрс и на краљев рођендан, за извршење пакленог плана комунистичке окупације Србије требало је око два месеца.

По извршеној окупацији нашем несрећном поробљеном народу наметнуће се огњем и мачем под претњом смрћу, монструозна лаж да слави црвени белосветски олош и овејане злочинце као ослободиоце и нову „народну“ власт.

О природи нових завојевача наше отаџбине говери понашање црвеноармејаца при првим сусретима са нашим народом. О томе је касније стидљиво писао и комунистички дисидент Милован Ђилас у својим мемоарима. Наиме, чим су се немци и национални борци Недићеве владе повукли и чим је Стаљинова чизма закорачила на територију Србије кренула су масовна зверска силовања Српкиња, без обзира на годиште, која нису забележена ни у најгоре време турског петовековног  јарма.

По градовима би прво побили све заробљенике Вермахта (махом малолетнике), па заробљене Недићеве националне борце, па неодушевљене комунизмом родољубиве цивиле мушкарце, да би потом прешли на пљачку и дивља напаствовања незаштићених жена, девојака и девојчица.

По селима није било ништа другачије. Исповести људи тог периода говоре о убијању људи због сатова које су носили на рукама под паролом „ја сам те комунистичком револуцијом ослободио, мораш да ми даш сат, иначе си контрареволуционар. У многим селима, народ па и свештенство обманути пропагандом радио Лондона и радио Москве као и партизанско – равногорском агитацијом да је Совјетски Савез „Матушка Русија“, а Црвеноармејац баћушка Рус, дочекивали су Совјете свечано, са иконома, погачом и сољу. Прво што би црвеноармејци урадили било је бацање иконе на земљу, а онда је следио црвени терор. Постоји случај жене којој су убили свекрву јер није хтела да ослободи кревет за силовање.

Старији Београђани, добро памте, а они који су се тиме бавили наслушали су се свега и свачега. Од упадања од алкохола избезумљених војника Црвене армије у станове, отимање око тога коће силовати ћерку а ко мајку, до одвођења девојака у принудне борделе где су их по подрумима и шупама масовно силовали.

Комунистички пристрасни подаци (реални подаци сигурно вишеструко надмашују ове стравичне бројке), које наводи и Милован Ђилас, говоре о следећим злочинима Црвене армије на територији унутрашњости Србије у последњим месецима 1944. године: 1219 забележених силовања, 395 покушаја силовања са телесним повредама, 111 силовања са убиством, 248 силовања  и покушаја убиства са рањавањем и 1204. пљачке са тешким телесним повредама или убиствима. Укупан број је на крају комунистичких података порастао на преко 5.000 силованих Српкиња.

На територији Београда статистика је још гора: до 1945. године, силовано је око 2.000 жена и девојака. Ово, на жалост, није био случај само код нас, појстоје они који су још горе прошли. Кроз паклени третман црвених „ослободиоца“ најгоре је прошао Немачки народ, а потом Пољаци, Литванци, Естонци...

Савремена илустрација на којој Стаљинови црвеноармејци обешчашћују немачке девојчице

Постоје градови у Источној Пруској у којима је силована СВАКА ЖЕНА старости од 10 до 89 година. Силовања нису била спонтана реакција разузданих војника него вешто спровођен план понижења и сламања поноса национални антикомунистичких хришћанских народа. По специјалним наређењима јеврејских комесара најчешће силовања су вршена пред родитељима, мужевима, децом и другим члановима породице несрећних жртава, не би ли их што више понизили. Укупна силовања од стране Совјетске, Црвене армије 1944-45. достижу вишемилионске цифре.

Даће Бог правде, па ће сванути дан истинског ослобођења Србства од комуно - демократске тираније и бескрупулозних лажи којима се готово апсолутно зло, представља као апсолутно добро.

 КЛИК за верзију чланка на енглеском језику