недеља, 27. новембар 2016.

САКРИЈ ЋЕРКУ ОД ОСЛОБОДИОЦА


Масовна  силовања српских жена, девојака и девојчица од стране црвеноармејаца крајем 1944. године и почетком идуће никада нису обелодањена, осуђена нити кажњена. И дан данас комунистичку крваву револуциинарну окупацију Србије сматрамо за некакво "ослобођење", а зверообразне црвене бандите прослављамо као "ослободиоце".  

Скулптура пољског уметника Шумчика на којој совјетски војник силује пољску трудницу.
Након мирне две и по године под немачком окупацијом које је Србији обезбедио ђенерал Милан Недић, његова влада и национална војна сила, партизански Главни штаб потпомаган од англоамериканаца одлучио је да уз помоћ Црвене армије окупира Србију и престони град Београд.
Титови партизани, које је Черчил добро наоружао, оденуо и нахранио нагрнули су преко Дрине, док су се црвене совјетске хорде надирале из правца Бугарске и Румуније. Уз подршку „савезничког“ злочиначког бомбардовања српских градова и то на Васкрс и на краљев рођендан, за извршење пакленог плана комунистичке окупације Србије требало је око два месеца.
По извршеној окупацији нашем несрећном поробљеном народу наметнуће се огњем и мачем под претњом смрћу, монструозна лаж да слави црвени белосветски олош и овејане злочинце као ослободиоце и нову „народну“ власт.
О природи нових завојевача наше отаџбине говери понашање црвеноармејаца при првим сусретима са нашим народом. О томе је касније стидљиво писао и комунистички дисидент Милован Ђилас у својим мемоарима. Наиме, чим су се немци и национални борци Недићеве владе повукли и чим је Стаљинова чизма закорачила на територију Србије кренула су масовна зверска силовања Српкиња, без обзира на годиште, која нису забележена ни у најгоре време турског петовековног  јарма.
По градовима би прво побили све заробљенике Вермахта (махом малолетнике), па заробљене Недићеве националне борце, па неодушевљене комунизмом родољубиве цивиле мушкарце, да би потом прешли на пљачку и дивља напаствовања незаштићених жена, девојака и девојчица.
По селима није било ништа другачије. Исповести људи тог периода говоре о убијању људи због сатова које су носили на рукама под паролом „ја сам те комунистичком револуцијом ослободио, мораш да ми даш сат, иначе си контрареволуционар. У многим селима, народ па и свештенство обманути пропагандом радио Лондона и радио Москве као и партизанско – равногорском агитацијом да је Совјетски Савез „Матушка Русија“, а Црвеноармејац баћушка Рус, дочекивали су Совјете свечано, са иконома, погачом и сољу. Прво што би црвеноармејци урадили било је бацање иконе на земљу, а онда је следио црвени терор. Постоји случај жене којој су убили свекрву јер није хтела да ослободи кревет за силовање.
Старији Београђани, добро памте, а они који су се тиме бавили наслушали су се свега и свачега. Од упадања од алкохола избезумљених војника Црвене армије у станове, отимање око тога коће силовати ћерку а ко мајку, до одвођења девојака у принудне борделе где су их по подрумима и шупама масовно силовали.
Комунистички пристрасни подаци (реални подаци сигурно вишеструко надмашују ове стравичне бројке), које наводи и Милован Ђилас, говоре о следећим злочинима Црвене армије на територији унутрашњости Србије у последњим месецима 1944. године: 1219 забележених силовања, 395 покушаја силовања са телесним повредама, 111 силовања са убиством, 248 силовања  и покушаја убиства са рањавањем и 1204. пљачке са тешким телесним повредама или убиствима. Укупан број је на крају комунистичких података порастао на преко 5.000 силованих Српкиња.
На територији Београда статистика је још гора: до 1945. године, силовано је око 2.000 жена и девојака. Ово, на жалост, није био случај само код нас, појстоје они који су још горе прошли. Кроз паклени третман црвених „ослободиоца“ најгоре је прошао Немачки народ, а потом Пољаци, Литванци, Естонци...
Савремена илустрација на којој Стаљинови црвеноармејци обешчашћују немачке девојчице
Постоје градови у Источној Пруској у којима је силована СВАКА ЖЕНА старости од 10 до 89 година. Силовања нису била спонтана реакција разузданих војника него вешто спровођен план понижења и сламања поноса национални антикомунистичких хришћанских народа. По специјалним наређењима јеврејских комесара најчешће силовања су вршена пред родитељима, мужевима, децом и другим члановима породице несрећних жртава, не би ли их што више понизили. Укупна силовања од стране Совјетске, Црвене армије 1944-45. достижу вишемилионске цифре.

Даће Бог правде, па ће сванути дан истинског ослобођења Србства од комуно - демократске тираније и бескрупулозних лажи којима се готово апсолутно зло, представља као апсолутно добро. 

5 коментара:

  1. Turci u Srbiji nijesu imali porebu da siluju nikoga.

    ОдговориИзбриши
  2. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  3. Turci u SRBiji nisu mogli nikoga da siluju zato sto su janicari vecinom bili PEDERI. Oni su zato na druge nacine izivljavali se nad SRBskim Narodom, pljackajuci i otimajuci SRBsku djecu. Janicarska nasilja i "danak u Krvi" su doveli na kraju do pobune SRBa protiv dahija a ne protiv turske carske vlasti. Kako se ustanak uspjesno sirio pod Karadzordjem Petrovicem, tako je medju SRBima sve vise sazrevala ideja o potpunom oslibadjanju SRBije od Turaka. Silovanje koja su pocinli najvise po Beogradu vojnici u sovjetskim uniformama krajem Drugog svjetskog rata je djelo hrvatskih ustasa a ne Sovjeta i Rusa. USTASE su bile zarobljene na Istocnom Frontu, i zatim su oni na trazenje JB Tita iz ruskog zarobljenista prebaceni u SRBiju u sovjetskim uniformama. Ustaski komadant sa Istocnog Fronta je bio stric od Stipe Mesica, poznatog komunistickog funkcioneta iz hrvatske. Stipe se posle razbijanja Jugoslavije od strane komunista i svog povratka iz Beograda u Zagreb hvalio sa time da "Jugoslavije vise nema, i da je on bio poslednjih jugoslavenski presjednik." Njegovog stric ustasu Mesica je Tito postavio posle rata za Prvog komadanta Titove Garde. Prepoznat je kao bivsi ustasa i ubijen na beogradskoj ulici od strane jednog SRBina sa Banije kome su ustaske pod njegovom komandom poklale 1941 godine cjelu porodicu. To je prava istina o silovanjima koja su pocinili po SRBiji "sovjetski" vojnici, odnosno ustaske. Zato za zlocine silovanja po Beogradu krajem rata treba optuzivati JB Tita i hrvatske ustase presvuvene u sovjetske uniforme a ne Ruse!

    ОдговориИзбриши
  4. Treba takodje da se zna da su komunisti JB Tita posle razlaza sa Staljinom 1948 godine namjerno uvelicavali i sirili price o silovanjima sovjetskih vojnika kao posebni vid svog propagandnog rata protiv Sovjeta i Rusa. Da, silovanje je bilo ali ne od Rusa vec od hrvatskih ustasa u sovjetskim uniformama koji su dosli u SRBiju iz Sovjetskog ratnog zarobljenistva na trazenje JB Tita poslije njegovog bjekstva sa Visa ispod nadzora Engleza u Rumuniju pod skute i zastitu Staljina 1944 godine!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ако су усташе у униформама црвене армихе силовали српкиње, а совјети, које ви погрешно називате русима, наводно нису, које онда силовао толике (у питању су милиони) немице, пољакиње, естонке...? Као Совјети су можда поштедели српкиње због православне вере?!? Бесмислица и глупост! Шта све безумним људима неће пасти на памет како би оправдали комунистичке злочинце... Као усташе су силовале 5000 српкиња, а избезумљене пијане комунистичке звери - Совјети су као у Србији апстинирали... Каква језива глупост.

      Избриши

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави.