ИНТЕРВЈУ BRUTALIST PRESSA СА АЛЕКСАНДРОМ ОРШУЛЕВИЧЕМ

Предводник национал-монархистичке организације БАРС Александар Оршулевич дао је интервју енглескојезичком медијском пројекту Brutalist Press, чији аудиторијум чине десничарски покрети Европе и САД. Ово квалитетно издање иако је отпочело своју делатност  сасвим недавно, већ је заслужило признање од стране противника масовне миграције муслимана, феминизма, ЛГБТ, чајлдфри и других пројава либералног мултикултуристичког друштва.

ИНТЕРВЈУ:

„Мнение лидера ультраправых России о последних тенденциях на Западе“

Мишљење лидера ултрадесничара Русије о најновијим трендовима на Западу

24. Novembar 2016. - Brutalist Press (КЛИКНИ)

Последњи догађаји у светској политици – од неодрживе миграционе политике у Европи до председничких избора у САД – поделили су  друштво, и чини се да ситуација одавно није била овако нестабилна. Зато је Brutalist решио интервјуисати политичке делатнике, да би се осветлила у западним земљама уобичајено подлагана критици позиција десничарских политичара. Данас ћемо покушати да пропаганду оставимо по страни и да што више сазнамо о савременим десничарским покретима по целом свету, о њиховим карактеристикама и тендецијама. Наш гост Александар Оршулевич је лидер једне од националистичких организација у Русији.

Brutalist: Ко сте ви? Какву организацију представљате? Чиме се она бави?

А.О.: Зовем се Александар Оршулевич, ја предводим националисте „Балтијског Авангарда Руског Отпора“ (БАРС), чији се центар налази у Калињинграду (Кенигсбергу), у Руској Федерацији. Наша организација ставља пред себе политичке циљеве – да коришћењем свих законских могућности и на основу Устава РФ дођемо на власт и обезбедимо најбоље услове живота за становнике Кенигсберске области, ослањајући се на поштовање историјске прошлости, на националне традиције и на непролазне хришћанске вредности. Залажемо се против криминалног политичког режима у РФ  и намерени смо да заоденуте влашћу лопове и убице приведемо лицу правде. Наше присталице чине они, који желе да живе у цивилизованој Русији, у држави тврдог националног поретка који ће култивисати најбоље особине у руском народу и који стоји на стражи уставних права и слободе грађана.

Brutalist:  Да ли сте Ви сагласни, да се БАРС налази на првој линији светског политичког тренда – реванша десничара?

А.О.: Када смо оснивали нашу организацију, нисмо случајно у основу њеног имена ставили реч „Авангарда“. Увек смо стремили не само да учествујемо у светском политичком тренду реванша традиционалиста који све више поприма конкретне облике, него и да будемо његови предводници на западу Русије, дајући му снагу, стил и идеолошки садржај.

Ми самоуверено идемо ка успеху, упркос многим потешкоћама које долазе са стране власти. Са нама је руска омладина – оно најбоље, шта је још у стању да да савремена Русија после скоро вековног комунистичког ропства и олигархијског безакоња.

Brutalist : Сматрате ли Ви, да су постојеће политичке снаге Европе застареле?

А.О: Све оно што је истински креативно, талентовано и лепо никада не стари. Али неподесни политички систем Европе не само да је застарео, него је морално банкротирао, лишивши се својих ослонаца у виду бескомпромисног односа према комунизму и тоталитаризму, а тако исто по питању подржавања традиционалног друштва насупорот црвеном интернационализму. Садашњи бирократски апарат Европске уније покушава да рехабилитује свој значај демонстрарајући негодовање према акцијама Путина у Источној Европи. И то изгледа смешно, нарочито у контексту криминалне миграционе политике, када стотине хиљада и милиони миграната годишње продиру у европске земље, користећи се покровитељством власти и не наилазећи на никакве препреке. То нису вешти професионалци, нити образовани људи, ни бизнисмени, који би могли послужити својој новој Домовини.  То су разуздане масе, које не желе да се социјализују и прихвате нова правила живота. Владајуће политичке снаге су у Европи припремиле терен за свееропски грађански рат и носе због тога сву одговорност због могућих катастрофалних последице које ће задесити народе Европе.

Brutalist: Од Француске до САД – реците нам како Ви гледате на последње политичке процесе и њихову логику.

А.О.: Логика политичких процеса у западним демократијама се не мења већ деценијама. Као камен темељац увек је стајала и до данас стоји пракса популизма. Обичним грађанима ће увек недостајати особито знање ради адекватне оцене стварности, а демократским политичарима – савест за вођење поштене политике. Ако у неким земљама Запада на власт дођу условно речено десничарске партије или политичари, то уопште не значи да земљу очекују фундаменталне промене или повратак „на десно“. Често се, традиционалистичка, антимилитаристичка, национал-конзервативна реторика користи само за достизање политичког резултата – доласка на власт или узимање учешћа у власти. У ствари, сасвим је могуће да такви популисти уопште немају дубока убеђења. Како је то лепо уочљиво на примеру Марин Ле Пен, одрекавши се од  свога оца, она проси милостињу од црвеног диктатора Путина. Квалитет европских политичара „националног блока“ толико је снажно опао, да је сама идеја национализма прерасла у њиховим програмима у ксенофобију са призвуком шовинизма. Да би дошло до стварног обновљења и препорода Европе потребне су партије новог типа. Не досадне уско-бирачке групе са ограниченим видицима, него месијанске организације, са визионарским начином размишљања и општеовропским циљевима. У међувремену ја видим само то, да све или скоро све „десне“ партије Европе не играју независну улогу: сви они траже покровитеља у лику „конзервативне Русије“, и на том путу их чека тешко разочарење. Национално-конзервативна Русија данас је политичка химера, исто као и демократска суверена Европа.

Brutalist: Какав је Ваш однос према феномену Стива Бенона?

А.О.: Тешко је проценити разлоге, који су побудили Доналда Трампа да постави Стива Бенона за вишег саветника у својој будућој администрацији, али ми је драго, да независно мислећи амерички националисти долазе на руководеће положаје земље. Иако је Бенон дуго време критиковао естаблишмент обе водеће партије САД, очигледно, да је његова трезвена процена многих политичких догађаја у земљи и свету наишла на разумевање и симпатије код извесних политичких кругова и бизнис елита. Постављање Бенона говори о социјалној мобилности америчког друштва и о виталности америчке нације као целине. Смеле осуде о штетности секуларизације друштва, о клептократском карактеру владавине председника Русије Владимира Путина, о кризи „државног капитализма“ у САД сведоче о ширини видика и величини личности Бенона.

Brutalist : Да ли Ви себе сматрате такозваним „alt rigt“?

А.О.: Сасвим је природно, да националисти у САД не верују официјелним „конзервативцима“ у администрацији председника и у Конгресу. Конфротација између десно-популистичке бирократији и уличне десничарске политике – је актуелни проблем и у неким европским земљама, као што је на пример Пољска. Али ако у националним државама такав сукоб носи чисто методолошки карактер,  онда је то у посткомунистичким земљама непомирљива борба међу националистима и олигархијом из редова бивших руководиоца комунистичке партије, који се крију иза десничарске реторике. У Русији је тзв. „ултрадесничарски покрет“ сличан „alt right“- у , а Руски марш који се сваке године одржава у многим руским градовима сматра се главним догађајем у организацији овог покрета. Наравно, у извесном смислу сматрам себе „антернативним десничарем“, али осуђујем субкултуру у националном покрету и идеје расне или верске дискриминације.

Brutalist:  Да ли се слажете са тврдњом, да у САД ти покрети више нису „алтернативни“, него сад већ мејнстрим. Шта можемо од њих очекивати?

А.О.: Ја не бих журио са таквом изјавом. Да, алтернативни десничари све више врше свој утицај на политику САД, али ће мејнстримом постати само онда, када се двопартијски политички систем у САД трансформише у вишепартијски, и да у њему независна партија националиста учествује у федералним изборима равноправно са „партијама власти“, добијајући тако могућност исте популарности и утицаја. То је могуће у случају кризе поверења друштва према демократској и републиканској партији. Али обавезан услов да би националисти постали мејнстрим у периоду политичке нестабилности треба да буде разуман и не агресивни политички програм који би понудила алтернативна десница. Грађани САД треба да гласају за националисте не само као знак протеста против плутократа, него и због јасне спознаје правичности носиоца националне идеје и заштитника традиционалног друштва, из искрене подршке националистима.

Brutalist : Како оцењујете данашњи положај Источне Прусије и њене престонице?

А.О.: Историјска област Прусије је већ 70 година заузета субјектом Руске Федерације са називом „Калинињинградска област“. Најзападнији регион савремене Русије представља  кључну тачку важности у Источној Европи као војна тврђава црвеног Кремља у супротстављању западним демократијама. На живот становника  посебна ситуација у региону одражава се кроз високе цене прехрамбених производа и траспортних трошкова. Уопште, животни стандард становника Калињинградске области је нижи од суседних држава Европске уније. То је последица неуспшне политике московске администрације. Али, и поред тога, грађани још увек трпе такве околности, јер ситуацију оправдавају  „патриотским“ разлозима. Треба напоменути, да се примећује постојани прилив радничке миграције у Калињинград из Средње Азије. Тренутно се, у историјском центру града граде синагога и џамија. Етнички и верски састав становништва региона је значајно разнообразнији, него код суседних европских земаља. Руским националистима је из године у годину све теже да изразе своја убеђења. Администрација града безаконо не дозвољава одржавање јавних скупова и акција националиста у центру Калињинграда. Такође, оспорити ове одлуке на суду практично је немогуће због корупције и идеолошког притиска федералних власти. За странце федерална власт РФ представља Русију као успешну руску националну државу. Али, реално гледајући, политички режим у Русији на све начине прогони руски национални покрет и грађане који се држе десничарских убеђења, називајући их „екстремистима“. То се дешава свуда – од Калињинграда до Владивостока.

Brutalist : Са становишта јавног интереса, ако говоримо о миграционом проблему, где је по Вама ситуација боља: у Немачкој или у Калињинграду? И зашто?

А.О.: У овом случају, сваки вредносни суд био би некоректан, јер треба узети у обзир све животне околности у Немачкој и Русији. И код једних и код других постоје своје предности и своји недостаци. У Русији на мигранте из Средње Азије гледају равнодушно или по мало са висине: без агресије, али и без филантропских еуфорија, са руском љубазношћу. Мигранти се веома разликују од оних, које видимо у Европи. То нису арапи, него достојни потомци Јафета, који знају да цене цивилизацију и уважавају обичаје и културу земаља и градова, у којим живе. Са друге стране, грађанска иницијатива је у Русији крајње ограничена, не може се замислити да становништво излази на улице градова, како би критиковало ситуацију са мигрантима или са етнокриминалом, као што  је то прихваћено у многим градовима Немачке у оквиру покрета PEGIDA. Чак и оскудна плата становника Русије не дозвољава му да мисли о политичким и социјалним проблемима. Јер постоји озбиљан проблем пуког преживљавања и задовољења скромних потреба свакодневнице.

Brutalist : Претпоставимо, да сутра Ваша организација постане извршна и законодавна власт у Калињинграду. Какву је алтернативу БАРС спреман да понуди? Зашто је повратак историјског назива тако важан за вас?

А.О.: Ми не желимо узурпацију политичке власти у региону. Ми знамо доста младих политичара, који не деле у пуној мери ставове наше организације, али су способни да својим знањем, енергијом и талентованошћу донесу корист у смислу сатрудника нове администрације или демократско изабраних депутата законодавне Скупштине. Уверен сам, да ћемо заједно, националисти и либерали, моћи да понудимо коалициони програм развитка Кенигсбергске области у оквиру европске цивилизације, али уз пуно поштовање руске националне традиције, државне заштите хришћанских светиња и духовних вредности. Враћање правог имена града заједно са архитектонском реконструкцијом његовог историјског центра важни су сами по себи као сведочанство високог социокултурног развитка нашег друштва, које је способно да поштује и чува артефакте прошлости, чак ако су они део туђе прошлости. Ако ништа друго, то треба урадити барем ради естетских, научних и културолошких разлога, да не спомињемо потребу сваког образованог човека да ужива у лепим стварима и да живи достојанствено. Град свакако не треба да носи име комунистичког злочинца Калињина. То је прошлост, која је повезана са тоталитаризмом, крвљу невиних жртава, прогонима вере. Прошлост, које се ми руси требамо стидети. И не само пред тзв. „међународном заједницом“ него на првом месту, пред својим великим прецима који су стварали Свету Русију.

Brutalist : Коју поруку би желели постати десничарским снагама Европе и САД? Да ли мислите да су они на исправном путу?

А.О.: Национална стратегија националиста Европе и САД је њихова лична ствар. Они имају у потпуности право да сами одлучују о својим жељама и политичком курсу који ће заузети. Уверен сам, да ако се буду руководили истинском љубављу према својој земаљској Отаџбини, да ће увек знати пронаћи најбољи начин како да јој послуже. Могу само да кажем, да се ја залажем за традиционално друштво, устројено у сагласности са јеванђелским заповестима, на оснуву принципа и вере у Христа. Ја симпатишем нације и националне покрете који на Западу у својој основи и свом свакодневном животу имају јасне представе о нашем дугу према Богу. Свест о свештеној мисији служења Богу и нацији сачуваће десничарске снаге Европе и САД од свих могућих грешака и искушења у политици.

Brutalist : Које Европске и Америчке покрете или политичке снаге Ви сматрате исправним? Да ли БАРС има међу њима своје саборце?

А.О.: Међу владајућим политичким партијама ми подржавамо „Право и правда“ у Пољској и „Јобик“ у Мађарској. Разуме се, да ми не делимо све програмске смернице европских десничарских партија и покрета, али сматрамо важним да се пружи подршка неким законодавним иницијативама, које, по нашем мишљењу, служе јачању традиционалног хришћанског друштва у Европи. Ми не подржавамо расни карактер субкултурног америчког национализма, и сматрамо га за туђег америчкој националној идеји. Осуђујемо директно симболичко позајмљивање из историје Национал-социјалистичке партије Немачке. Не свиђа нам се ускогрудост политичких ставова британских националиста, која је фокусирана само на проблем миграције. Али још једанпут понављам, да је унутрашња ствар сваке нације да одлучи како ће да живи. Имамо много контаката и истомишљеника у Европи, и, мислим, да они, исто тако неће наметати своју визију будућности Русије.

Превод са руског језика БратствоРПАБ, 28. новембар 2016.

ИЗВОР (КЛИКНИ)