петак, 02. децембар 2016.

ЖИВОТ ЗА ЦАРА – ПОДВИГ ИВАНА СУСАЊИНА


„Ни један царски дом није стасао тако необично, као што је стасао дом Романових. Његов почетак био је везан за подвиг љубави. Последњи и најнижи поданик у држави принео је и положио свој живот ради тога, да би нам дао цара, и том чистом жртвом нераскидиво је повезао господара са својим поданицима.“
Николај Гогољ

Подвиг Ивана Сусањина одиграо се у време Смутног периода почетком 17. века, кога је обележило упражњење династије Рјурикович, пољско – литванска окупација Москве и веома тешка државно-политичка и социјално-економска криза. Смутни период је окончан ослобођењем Москве и избором на упражњен царски престо родоначалника нове династије Романових, цара Михаила I Фјодоровича. Један од најзаслужних људи који је ток судбине Русије усмерио у правцу ослобођења и благостања био је Иван Сусањин.

Иван Сусањин, сељак Костромског округа познат у руској историји као верни и пожртвовани спаситељ живота цара Михаила Фјодоровича Романова од пољско–литванских окупатора. Иван Сусањин је био старешина села Домнина, породичног имања бољара Романових где су у то време и живели.
У зиму 1613. године, чим се проширила вест да је Земски сабор (државна сталешка скупштина) изабрала младог шеснаестогодишњег бољарина Михаила за цара, пошто су Пољаци на све начине покушавали да му онемогуће долазак на престо, јер је њихов царевић Владислав хтео постати владар Русије, костромску област запосели су окупатосрки пољско-литвански војни одреди са намером да ухвате и убију новоизабраног руског цара. У околини села Домнино ухапсили су сеоског старешину Ивана Сусањина као поверљивог слугу новоизабраног цара који је морао знати његово тачно место пребивалишта. После грубог испитивања Иван Сусањин се претварао да је пристао да их поведе до места пребивалиште Михаила Фјодоровича. У међувремену је успео послати свог зета Богдана Сабињина да обавести  Михаила Фјодоровича о смртној опасности, уз то га посаветовавши да се сакрије у Ипатијевски манастир, док је пољски одред повео на супротну страну у непроходне мочваре и густиш костромских шума. Овакав пожртвовани поступак обичног сељака спасао је новоизабраног цара од сигурне смрти. Када су пољаци схватили да су преварени Сусањина су сабљама исекли на комаде. Господ је рекао: нема веће љубави, него када неко положи душу своју за ближњега свога. Иван Сусањин је следео ту заповест. У руској историјској судбини стасање нове династије Романових било је повезано не с великом битком, именима неких племића, богатих и јаких људи, већ са пожртвованошћу обичног човека.
По узвођењу на престол Михаил Фјодорович Романов је заповедио да се земни остаци Ивана Сусањина пренесу из села Домнино у Ипатијевски манастир, а његове потомке је обдарио великим државним повластицама.


Подвиг Ивана Сусањина постао је за руски народ идеал народног јунаштва, верности цару и отаџбини на основу чега су временом настале многобројне песме, споменици и уметничке слике. Подвигу костромског сељака посвећена је и прва руска опера светског нивоа Живот за цара“, композитора Михаила Глинке.
Иван Сусањин је такође постао и кључна фигура самодржавне идеологије. Сетимо се само чувене тријаде грофа Уварова: „Православље, самодржавље, народност“. Министар народне просвете формулисао ју је 1840. али у историјској стварности та идеологија је постојала вековима уназад. Без ње је било немогуће превазићи Смутњу. Баш ту „народност“ оличавао је својим подвигом Иван Сусањин. 


Ипатијевски манастир, Кострома, колевка дома Романових


Умру за царя и за Русь!

“Куда ты завел нас?” – Лях старый вскричал.
– “Туда, куда нужно!” – Сусанин сказал.
– “Убейте! замучьте! – моя здесь могила!
Но знайте, и рвитесь: – я спас Михаила!
Предателя, мнили, во мне вы нашли:
Их нет и не будет на Русской земли!
В ней каждый отчизну с младенчества любит,
И душу изменой свою не погубит”. –


“Злодей !”, закричали враги закипев:
“Умрешь под мечами !” – “Не страшен ваш гнев!
Кто русский по сердцу, то бодро и смело
И радостно гибнет за правое дело!
Ни казни, ни смерти и я не боюсь:
Не дрогнув, умру за царя и за Русь!” –
“Умри же!” Сарматы Герою вскричали –
И сабли над старцем, свистя, засверкали!
“Погибни, предатель! Конец твой настал!” –
И твердый Сусанин весь в язвах упал!
Снег чистый чистейшая кровь обагрила :
Она для России спасла Михаила!


Груби превод на српски језик
Где си нас довео? – Пољак стари викну.
Тамо где треба! – Сусањин рече.
Убијте! Мучите! – мој је овде гроб!
Но знајте, и од муке препукните: - спасох Михаила!
Издајника, мислисте, у мени наћи:
Њих нема и бити неће у земљи Руској!
У њој сваки отаџбину од малих ногу воли,
И душу своју издајством погубити неће.
Злочинче!, повикаше душмани у бесу:
Умрећеш под мачевима! – Није страшан ваш гнев!
Ко је руски у срцу, тај бодро и храбро
И радосно гине за исправну ствар!
Ни погубљења, ни смрти ја се не бојим:
Без да трепнем, умрећу за цара и Русију!
Умри онда! Пољаци Хероју повикаше –
И сабље над старцем фијукнуше бљеском!
Умри издајниче! Овде ти је крај!
И тврди Сусањин сав у ранама паде!
Снег чисти још чистија крв зали:
За русију пролита Михаила спасе!


Споменик цару Михаилу и Ивану Сусањину у Костроми подигнут 1851. године,
кога су бољшевици порушили 1918.




Нема коментара:

Постави коментар

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави.