ХОЛОКАОУСТ КАО НЕСОВА КОШУЉА

У грчком миту се прича о кентауру Несу који је, умирући од Хераклове стреле, посаветовао Хераклову жену Дејаниру да прикупи крв из његове ране, натопи њоме Хераклову кошуљу те, ако је овај превари, да му је обуче. Дејанира је тако и учинила. Кошуља се у почетку свидела јунаку али затим је почела да га жари, да му доноси невероватне патње. Али скинути је било је немогуће, она се прилепила за тело и Херакле је умро у мукама.

О овом миту требало би да поразмисле паметније вође јеврејства. "Гасне коморе" су Несова кошуља коју су ционисти смислили пре пола века. Најпре је она, у облику парних комора, буктећих јама и других измишљотина необуздане пропаганде, служила као инструмент освете јаком непријатељу "фараону" у Берлину који је одлучио да јеврејски народ лиши права, насилно га расељава и примора га да ради. А затим су ционисти открили да лажна пропаганда може да доноси огромну корист.

Немачку су приморали да плаћа компензације на основу којих су почели да подижу Израел и да издржавају ционистичке организације. Осим тога мит помаже да се врши огроман психолошки притисак на Немце. Затим: до 1945. године било је дозвољено критичко изјашљавање о Јеврејима, а после 1945. то више није било дозвољено. Чак и најскромнији покушај да се доведу у сумњу методи деловања циониста, клика јавних гласила одмах излаже проклетству као антисемитизам. Свако ко изусти једну реч против Јевреја ризикује да буде изложен јавном презиру, да остане без посла, а у низу земаља да буде новчано кажњен или осуђен на затворску казну.

Оваква нечасна игра би могла да траје до бесконачности да нема проклетих ревизиониста! Као што су после 1945. године гасне коморе омогућиле ционистима да узлете на незамисливе врхунце, тако ће, већ у најскоријој будућности ционисти морати, са свим последицама које из тога проистичу, да се сурвају с висина које су запосели. Невероватно оружје које је савршено све до сада деловало, са ужасном снагом почиње да се окреће против самих циониста. Њиховом кривицом, не само у Немачкој, него и у целом свету, Јевреји њихова већина која лично није крива за стварање лажи холокауста доживљавају на себи ледени презир. Они ће тада пожелети да скину са себе "Несову кошуљу", али то више неће моћи да учине.

До друге половине 70их година званична верзија холокауста се држала непоколебљиво. Истина, већ и онда су постојали храбри људи који су раскринкавали лаж. Заједно с Полом Расињеом, пиониром покрета ревизиониста, иступио је читав низ аутора: Маврикије Бардес који је најпре веровао у гасне коморе, а затим је почео да оспорава број жртава, Емил Арети, Ервин Шеборн, Тис Кристоферсен, Хајн Рот, Франц Шејдл,Волф Дитер, Ричард Харвуд и неки други. Али њиховим аргументима је недостајала научна база да би пробили велику брешу у зиду лажи. Први ревизионисти нису разоткрили најслабију тачку у историји "холокауста" његову апсолутну техничку лудост.

"Холокауст" због своје историјске и техничке апсурдности сам у себи од самог почетка садржи своје побијање. Одлучујући напредак у истраживањима ревизиониста постигао је Артур Бутс 1976. године, објавивши књигу The Hoax of the Twentieth Century (Мистификација 20. века). Почетком 1979. године Вилхелм Штеглих је објавио Мит о Аушвицу где је разоткрио неоснованост представе која је створена о њему. Нешто пре тога Робер Форисон је отворено иступио чланком у којем је указао на техничку немогућност постојања гасних комора. Заједно са Швеђанином Дитлибом Фелдерером који је тада био потпуно непознат Форисон је обавио природнонаучна истраживања у "логорима уништења" и објавио њихов опис.

Бутс, Штеглих и Форисон су почели да одбројавају време које је преостало до тренутка смрти мита. Тада је, 30 година после завршетка рата, ционистима и њиховим шегртима који извршавају њихове налоге у медијима било наређено: ни корак натраг! Гасне коморе су већ поуздано постале симбол јединствености страдања Јевреја, симбол који нису хтели да жртвују да не би потресли темеље на којима је стајао послератни светски поредак. Профити од велике лажи само су расли. Ради њих су пропаганду "холокауста" у својим средствима јавног информисања надувавали до схизофреније. Све до данас се догађа то да што даље рат одлази у прошлост, то је бесомучнија хајка, то се у све већем броју земаља стављају тоталитарне брњице, забрањују слободу мишљења. Још неко време, али не задуго, полазиће им за руком да ревизионисте трпају иза решетака, али слом монопола на информације убрзаће крај највеће лажи у светској историји.

Данас би ционисти хтели да уместо шест милиона отрованих гасом говоре о три милиона умрлих од тифуса и глади. Али сада је касно. Гасне коморе се налазе не само у уџбеницима историје, већ, као "очигледне чињенице", и у судским списима. Ако би им успело да докажу да су Немци отровали гасом барем неколико хиљада, катастрофа би још могла да се донекле заустави. Али не може се доказати ниједно тровање и гасне коморе нису само претеривање које је настало у послератној атмосфери, већ лаж од самог почетка.

У холандском листу Интермедијер 15. децембра 1995. године појавио се дуг чланак Јеврејина Михела Картека, у којем он смањује број убијених гасом на 700-800 хиљада. Остали (5 милиона), тврди он, били су "стрељани, претучени до смрти, обешени". Није ли овај чланак извесна сонда која је пуштена да би испитала реакцију јавности на нову верзију "холокауста"? Ако јесте, нећемо је морати дуго чекати. Занимљиво ће бити сазнати како идеолози "холокауста" деле тих 700 хиљада на шест "логора уништења", како ће нам објаснити своје одрицање од "очигледног"?

Можда ће и "слободна демократија" за кратко надживети крај холокауста, пошто политичарима, како ван Немачке, тако и у њој, творцима овог мита нико неће веровати ни реч. Губитак вере ће бити једноставно смртоносан у време свеопште економске и социјалне кризе, против које владајућа клика не зна ниједан рецепт.

Противник слободних народа носи "Несову кошуљу" и никако је неће моћи скинути, већ ће га она жарити сваког дана све више и више.

Одломак из књиге «Мит о холокаусту» реномираног швајцарског научника ревизионисте Јиргена Графа