ВИТЕЗ ВЕРАН ЦАРУ И ОНДА КАДА ЦАРА ВИШЕ НИЈЕ БИЛО

Генерал Роман Фјодорович барон фон Унгерн-Штернберг једна од легендарних личности и крупна фигура руске беле контрареволуције. Потиче из породице прибалтичких Немаца из редова племства Тевтонских витезова.

Унгерн је рођен у Грацу у Аустрији, а живео је у Талину тада делу Руске Империје. Одрастао уз мајку у прилично тешким условима без обзира на племићку титулу. Служио је у Амурском козачком пуку, у првим борбама на северо-западном фронту и тамо се истакао храброшћу у директном сукобу (Велики рат, 1914'-18').

„Једини који могу спасити истину, добро, част и обичаје, који се тако брутално газе од стране злих људи – револуционара, су цареви. Само они могу заштити религију и уздићи веру на земљи. Али пошто су људи користољубиви,  безобзирни, лажљивци, пали вером, и изгубили истину, нестало је и царева. А са њима је нестало и среће. И чак се дешава да људи, који траже смрт, не могу је наћи. Али истина је увек иста и непромењљива, и она увек побеђује...“ Барон фон Унгерн-Штернберг

Одликован је орденом Св. Ђорђа IV степена за личну храброст због упадања у заседу немачке војске из које је своје војнике неозлеђене извео поразивши непријатеља. Георгијевским орденом одликован је четири пута. Касније се борио на кавкаском фронту предводећи казачке коњичке јединице. По отпочињању фебруарске револуције један је од ретких који је одбио да призна команду привремене владе Керенског. До своје смрти веровао је да је Михаил Александрович Романов жив и заклињао је своју војску на верност њему као императору у чију корист је абдицирао господар Николај II. Пред ревоволуционарном руљом која је преузела команду у војсци одлази на далеки исток код свог пријатеља Атамана Семјонова и тамо са 16 људи формира контрареволуционарну војску чије језгро чине забајкалски козаци и бивши царски службеници... Успешном дипломатијом и организацијом власти ствара ударну силу Азијску коњичку дивизију која је на почетку бројала 16000 бораца да би потом нарасла на 25000. Васпоставио је централизовану монархистичку структуру власти коју је прилагодио специфичним условима у којима се налазио.

„Златна (царска) застава ће засигурно победити црвену крпу. Ја сам потомак витезова и крсташа. Против убица ја познајем само једно средство – смрт." Барон фон Унгерн-Штернберг 

Своју војску формирао је од разних народа истока, Удмурта, Бурјата, Амураца, Монгола и других. Руси су углавном били официри уз врло мали проценат службеника. Заузео је Даурију и Ургу коју је прогласио за престоницу. Сарађивао је са Бату-Каном покушавајући створити Монголску државу на принципима монархијског устројтва уз чију помоћ је планирао коначни напад на Совјетски Савез и рестаурацију руске монархије са династијом Романових на челу. Данас је распрострањена теорија да је примио будизам, али пажљивим проучавањем изводи се закључак да то није тачно. Он се прилагодио локалним обичајима чак је носио златну канску одежду али са руским царским еполетама генерал-лајтнанта са вензелима Атамана Семјонова, док је застава његове Азијске коњичке дивизије имала на златном пољу изображену икону нерукотвореног образа Христовог са натписом С НАМИ БОГ цркв. слов. словима и вензел Михаил I са друге стране и царским орловима у угловима. Остао је до краја доследан и лојалан монархиста и оштро је прекоревао све оне борце за белу идеју и црквене клирике који су се одрекли Цара.

„...У народу  видимо разочарење, неповерење ка људима. Народу су потребна имена, имена свима позната, драга и поштована. Такво је име само једно – законити домаћин Земље Руске Император Сверуски Михаил Александрович... У борби са злочиначким рушитељима и оскрнавитељима Русије запамтити, да се по мери потпуног моралног пада у Русији и тоталног душевног и телесног разврата не треба руководити старим начином процене. Пресуда може бити само једна – смртна казна на разне начине.  Стари принципи правосуђа су се променили. Нема „правде и милости“. Сада требају да постоје „правда и немилосрдна суровост“. Зло које је дошло на земљу (револуција), са намером да уништи Божанствено начало у човечијој души, мора се ишчупати са кореном..." Барон фон Унгерн-Штернберг

Познат је по лично скромном животу, избегавао је женско друштво сматрајући га извором неморала. Није пушио ни пио. Сваки неморал и раскалашност сурово је кажњавао. Звали су га Самодржац пустиње, крвави Барон. Монголи су га сматрали изаслаником белог цара којег су сматрали белим Богом, а Унгерна су прозвали Бог рата. 

„Бољшевизам је оно што други у Европи зову американизам. Комесари и трговци су од исте расе. Измилели су из централноевропских гета како би покорили свет. Златом или крвљу. Протоколи сионских мудраца су давно предвидели ово, све се дешава као по јеврејском плану.“ Барон фон Унгерн-Штенберг

Издан од официра из пратње, заробљен је приликом похода на Сибир и стрељан од бољшевичких бандита после проведеног судског процеса совјетских власти, средином септембра месеца 1921. године у Иркутску. Његово знамење (застава), униформа и личне ствари налазе се и дан данас у музеју револуције Иркутска. Два пута је поднесен захтев за његову рехабилитацију и оба пута власти РФ су га одбиле уз образложење да лица попут фон Унгерна по закону РФ не подлежу рехабилитационом процесу.

Генерал барон фон Унгерн-Штернберг
Моя честь называется верность Богу и Государю

Верна реконструкција заставе барона фон Унберг-Штернберга

СЛАВА ХЕРОЈУ! ПАМЈАТ ЧУВАМО ДЕЛО НАСТАВЉАМО!