ВЕЧАН ПОКОЈ И СЛАВА ДИВ-ЈУНАКУ ПУКОВНИКУ МАСАЛОВИЋУ

Он је један од оних који је чврсто и непоколебљиво стајао на бранику политичке и државне мисли да српском народу престоји у данашњим трагичним временима само један пут: Чување живота и обнова духа. У том је био темељит. Он је био један од оних који је тако вредно и предано, стајао уз раме свом старијем и необично љубљеном другу, претседнику владе Милану Недићу. Увек тако, у данима среће и несреће. Његова верност и оданост су за причу. Тако је, можда, био веран још само пријатељ и друг Хефестион пријатељу и другу Александру Великом. Таква је верност изузетна врлина, јер је изузетна снага духа и срца. Он је један од оних који је имао Бога, све истините људе и своју строгу, племенито однеговану савест за сведоке да је радио један чист, свети и велики народни посао. Зато се није плашио. Зато је одважно ишао, без пратиоца куд и како је хтео. Ни слутио није да ђаво и злотвори бирају за своје жртве праведнике.

Смрт Милоша Масаловића је политичка смрт. Није време да се потанко говори о духовним и физичким убицама овог врлог човека. Нешто је несумњиво: онај ко је пуцао у Масаловића пуцао је у председника владе Милана Недића, у његово дело спасења и обнове, и у све оне који томе делу несебично и самопожртвовано служе. Али баш ова смрт, смрт једнога од најсмелијих јунака новога живота нашег народа, еклакантно показује у коликој је мери и са коликом снагом дело народног спаса Милана Недића узрасло, очврсло. Смртни и злотворни пуцњи су једна врста најбоље оцене за величину овог дела. С друге стране, они показују немоћ, малодушност и безнадежност духовних и физичких убица Масаловићевих.

Милош Масаловић је једна од највећих и најтежих жртава које је у ово време Србија за спас свој на жртвеник принела. Али је та жртва плодна. Семе док не иструне нема плода. Масаловић је Отаџбини оставио три сина – оставио то као крвну заоставштину и залогу за своје дело. Његова мученичка смрт је духовна заоставштина: она ће хиљадама послужити за пример како како се гине за један велики и одређени идеал. У овоме погледу, Масаловић неће имати само три сина – осветника, већ три стотине, три хиљаде. Из сваке капи невино проливене крви поникнуће нов херој.

На великој бразди велике љубави према народу, лепа је смрт Милоша Масаловића. Они који су га из најнижих побуда убили нису ни слутили да га овековечују. Подла и безбожна срца нису ни слутила да му највећи споменик овде на земљи дижу, а да му пред лицем Велике Србије блажен пријем спремају.

Станислав Краков, Некролог генералу Милошу Масаловићу, објављен 1944. године у трећој књизи Записа.