ИСТОРИЈА БЕЗ СТРАХА ОД ЈЕВРЕЈА

 

"Али нико не говораше јавно о Њему због страха од Јудејаца" (Јн.7:13)

Дејвид Ервинг (David Irving)  је енглески писац и историчар ревизиониста који се у својим делима бави Другим светским ратом. Његова познатија дела су Разарање Дрездена (The Destruction of Dresden), Хитлеров рат (Hitler’s War), Черчилов рат (Churchill’s War) и Гебелс: управљач Трећег рајха (Goebbels: Mastermind of the Third Reich).

У својим почетним истраживањима тврдио је да Адолф Хитлер није знао за истребљивање Јевреја, или ако је знао, да се томе противио, а да постојеће ликвидације Јевреја нису дело нацистичких вођа, већ „безименим злочинцима“, који су деловали по сопственом импулсу, на сопствену иницијативу, у општој атмосфери бруталности коју је створио Други светски рат, у чему су свој велики допринос дала злочиначка савезничка бомбардовања.

Током даљих истраживања дошао је до закључка да се холокауст уопште није догодио, а да је највећи број настрадалих Јевреја умро од заразних болести због лоших санитарних услова у логорима проузрокованим савезничим бомбардовањем. Мада његови ставови нису никада прихваћени од стране мејнстрим историчара, Ервинг је ипак поштован због свог доброг познавања Нацистичке Немачке и због своје способности откривања нових аутентичних историјских докумената.

Ервинг је од стране међународне јавности маргинализован 1988. године, када је на основу свог тумачења контроверзног “Лејтеровог извштаја” почео да негира Холокауст, нарочито негирајући да су Јевреји убијани у гасним коморама Аушвица.

Ервинг је током касних 1980-их и 1990-их тврдио да је број погинулих у савезничком бомбардовању Дрездена много већи од званичних процена: он је документовано утврдио да број погинулих прелази бројку од 100.000.

Због оваквих ставова, 1991. године морао је платити казну у износу од 7.000 немачких марака. После жалбе на пресуду и због изјава током поновљеног суђења, поново је осуђен и приморан да плати казну од још 10.000 немачких марака 1992. године. Током поновљеног суђења, позвао је присутне да се боре за немачки народ и против лажи о холокаусту, која се раби против Немачке већ целих 50 година. Аушвиц је назвао туристичком атракцијом чије порекло води из јеврејско-британске антинемачке пропаганде, по којој је Немачка спроводила политику истребљења милиона Јевреја уз помоћ гасних комора. Након што је осуђен, Ервингу је забрањен улаз у Немачку. Потом му је забрањен и улаз у Италију и Канаду. У Канади је 1992. године ухапшен и депортован у Велику Британију. Забрањен му је улаз и у Аустралију.

У новембру 1992. Ервинг је требао да буде истакнути говорник на светском анти-ционистичком конгресу у Стокхолму чије одржавање је под притиском Израела забранила шведска влада. Уз њега су најављени познати порицатељи холокауста Роберт Форисон, Фред Лихтер, Луис Фаракан, заједно и Димитријем Васиљевим, предводником руске православно-монархистичке антисемитске организације “Памјат”. На конгресу су требали узети учешће и истакнути представницима милитантне палестинске групе Хамас и либанске милитантне шитске групе Хезболах.

Тенденције дисквалификације Ервинга кулминирале су током парнице 1996. коју је он покренуо против Деборе Лепштат и издавачке куће “Пингвин Букс” за клевету, преко које је оптужен да је порицатељ холокауста, антисемита и расиста, који из својих идеолошких разлога злонамерно манипулише историјским доказима. Суд је такође пресудио да је  Ервинг крив што у својим књигама Хитлера показаују у позитивном светлу. Због плаћања судских трошкова, 2002. Ервинг је потпуно банкротирао. Ипак, и после тога наставио је борбу. 2006. године у Бечу је био осуђен на три године затвора због негирања Холокауста.

У својим књигама и предавањима тврдио је да су обе зараћене стране у Другом светском рату подједнако криве за ратне злочине, да је британску објаву рата Немачкој покренуло опадање британске моћи, а да је напад на Совјетски завез био превентива свеобухватне Стаљинове припремане агресије, као и то, да је идеја о холокаусту резултат пропаганде.

На питање Британске телевизије да ли мисли да је Хитлер зао или не, он је одговорио: "Био је онолико зао колико су то били Черчил, Рузвелт и Труман". Тврдио је да је у Аушвицу умрло 30.000 људи у периоду од 1940-1945. године, и да су сви умрли природном смрћу, а да је та бројка једнака броју жртава једног просечног напада савезничких бомбардера на немачке градове. Тврдио је да гасних комора није било и да је оно што данас људи обилазе измишљен модел који су изградили савезници после рата. Описивао је јеврејске преживеле "жртве холокауста" као ноторне лажове, психијатријске случајеве и плаћенике.

Његове промоције књига и предавања пратиле су честе забране, судски процеси, претње и узнемиравање антифашистичких демонстраната.

Од 2016. Ервинг је прешао на скоро илегална предавања за мали број публике на местима која су дан или два пре догађаја била откривена пажљиво провереним власницима карата, на теме антисемитске теорије завере, тврдећи да је он један од ретких који пишу истину за разлику од „конформистичких“ историчара.

Ервинг је све више изражавао своју убеђеност у теорију завере да Јевреји тајно владају светом и да је вера у стварност холокауста произведена као део те исте завере. Ервинг за описивање Јевреја често користи термин: "традиционални непријатељи истине".

Ервинг се и данас, већ у годинама, непоколебљиво држи уверења, “за кога би био спреман да стави свој потпис”, да апсолутну контролу над светом држе Јевреји.

Дејвид Ервинг живи као осамдесетрогодишњак недалеко од Лондона у месту Хатн (Јужни Есекс).