среда, 15. фебруар 2017.

Да ли православни срби монархисти треба да славе тзв. „Дан државности и уставности“?


Устанички огањ Првог и Другог српског устанка, борбе за Крст часни и слободу златну, борбе за веру и отачаство чији је крајњи циљ требао да буде ослобођење од турске окупације и обнављање српске православне монархије (под владавином самодржавног кнеза или краља)  разводњавала је и намерно дезавуисала приучена на западу новопечена интелигенција отрована просветитељством, рационализмом, демократијом, секуларизмом, грађанским правима и антимонархизмом - демонским тековинама Француске револуције.
Није ни мало случајно да се све чешће у историјским уџбеницима као и у средствима јавног (дез)информисања српски национални и верски устанак данас представља и преименује у Српску револуцију надахнуту идеалима француске револуције .

Сретењски устав је масонски тројански коњ који је имао за циљ да у самом зачетку обнављања српске државе онемогући успостављање самодржавне власти. Уместо да су се појавили истински добронамерни људи који би сиров апсолутизам кнеза Милоша оплемењавали већ устаљеним и у нашем народном бићу и народној души вољеним и укорењеним православним домаћинским самодржављем какво је било познато у немањићкој Србији и царској Русији,  на тек препорођену и делимично ослобођену вазалну кнежевину насрнули су емисари сила таме који су имали задатак да у корену сасеку сваку могућност обнове православног самодржавља.

Димитрије Давидовић је мрачни следбеник тековина Француске револуције слободоумља и тзв. просветитељства, масон, син распопа, пропали лекар...

Уз кнеза Милоша нашао се западни „просвећеник“ Димитрије Давидовић који је неписменог књаза требао да уведе у савремене (масонске) политичке токове. Он се наметнуо за састављача устава – институције коју Српски народ до тада није познавао јер је устав сам по себи оруђе које руши монархију, самодржавну (аутократску) власт. Да би знали какво зло је собом доносило усвајање Сретењског устава морамо да знамо макар у кратким цртама ко је уставописац. Димитрије Давидовић је мрачни следбеник тековина Француске револуције слободоумља и тзв. просветитељства, масон, син распопа,  пропали лекар и фанатични присталица Вукових језичких реформи као и зачетник штампе која у служби промоције таквих идеја по један народ може да буде фатална.

Ако ставимо по страни суштину устава као антимонархистичке институције саме по себи, знамо да су тадашње велесиле Русија, Аустроугарска и Турска, иначе монархије аутократског или апсолутистичког типа, биле толико згрожене Сретењским уставом да су га називале расадом француске револуције или „најисточнијим одблеском француске револуције“. Посебно је у „Сретењском уставу“ за њих, сметњу представљало успостављање Народне скупштине и успостављање права грађана, с обзиром на то да су ти институти директни плодови француске револуције. Уопште појам „уставности“ је за све набројане велике монархије, од којих је Србија у многоме зависила, био појам изворишта свакога зла, јер су сматрале да све оно што је изнедрила француска револуција у себи носи предзнак рушења традиционалног система вредности и обарање монархија.

Димитријев, или Сретењски устав био је отровни пелцер сваког нама познатог савременог зла као што су демократија, либерализам, социјализам или комунизам. Сретењски устав је негација монархије, негација свега српског и традиционалног, монархистичког и светосавског. Сретењски устав је установио и тробојну (црвено-бело-плаву) заставу која је била идентична копија заставе француске богоборне, крваве револуције.

Да је Сретењски устав дело мрачних сила потврђује и његова насловна страна на којој је јасно истакнута злослутна масонска симболика.

Због противљења тадашњих великих сила, монархија овај антимонархистички револуционарни устав морао је бити укинут, те је стога на снази био нешто мање од два месеца.

Посткомунистичка републиканска демократска власт 2002. године увела је као државни празник Дан државности Србије датум хришћанског празника Сретења Господњег (2. фебруар, а по грађанском календару 15. фебруар), дан када је 1804. подигнут у Орашцу Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу  1835. донет Сретењски устав.

Каква иронија. Хришћански празник Сретења Господњег у чијем кондаку се Црква и верни народ моле да Бог укрепи власт самодржавног православног владара, узет је за назив устава који револуционарно подрива богоблагословену самодржавну власт.


Оригинални садржај кондака празника Сретења у коме се Црква моли за укрепљење цара, касније измењен где се на место цара помиње народ
Догађај подизања устанка у Орашцу, у контексту прославе Дана државности Србије остаје у сенци акцента и хвалоспева првом уставу Србије, једном од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба.

Све ово потврђује да се над српским народом и даље врши константно програмирање и наметање народном бићу и народној души туђих и по народ погубних достигнућа републиканства, либерализма, демократије и уставне, парламентарне псеудо монархије. Програмери морају бити сигурни да је из бића и душе српског светосавског народа избрисана и најмања свест о православном самодржављу као јединственом залогу обнове и спасења државотворности српског христоименитог народа. Промоција Сретењског устава као „најисточнијег одблеска Француске револуције“ је један од тих убитачних пројеката.

Наш државотворни, морални и духовни пад најсликовитије дочаравају довитљива ругања западњака нашој суицидној „уставности“. У Бриселу споменик дечаку који мокри, на дан државности Србије облаче у српску народну ношњу, а амерички глобални интернет претраживач Гугл је на тај дан једне године своју почетну страну украсио српском тробојком на којој уместо немањићког двоглавог орла стоји фотографија "Devil's Town" - Ђавоље вароши (?!?). Нема шта, заиста више него симболично.



Да би галиматијас био потпун на свим свечаностима прослављања уставности као антимонархистичког акта редовно присуствују патријарх СПЦ и тзв. престолонаследник. За сергијанско – германовску СПЦ смо већ навикли да патријарх Павле честита комунисти Слободану Милошевићу „29. новембар“ празник „Дан републике“, дан када је од стране комунистичких револуционара уз помоћ крвавог терора проглашена Титова ФНРЈ, тј. дан када је безаконо укинута монархија. Такође, поглавари СПЦ су редовни гости на пријемима у Француској амбасади поводом француског државног револуционарног празника Дана републике (пада Бастиље) итд.
Патријарх Иринеј на пријему у Француској амбасади у Београду поводом француског државног празника - Дана републике, честита празник  француском амбасадору Франсоа Денију
Каква Црква, такав и престолонаследник. А ако су национална Црква и легитимни престолонаследник републиканци или у најбољу руку псеудомонархисти који се залажу за уставну и парламентарну псеудо монархију онда ми српски светосавски монархисти немамо ништа заједничко са њима и њиховим антимонархистичким позицијама и празницима.

Наша нововековна кнежевина и краљевина може се делимично ослонити само на три кратка периода самодржавне власти, а то су: период сирове апсолутистичке власти књаза Милоша, период самодржавне власти кнеза Михаила Обреновића (укинуо устав) и период шестојануарске диктатуре краља Александра Карађорђевића  (укинуо устав и лично преузео законодавну и извршну власт,  распустио Народну скупштину и забранио рад свих политичких странака и синдиката, политичких скупова и увео цензуру). Ми, као светосавски монархисти можемо прослављати само ова три периода када се на моменат кроз густе и тамне облаке разноразних устава, народних скупштина и партијашења пробио зрачак самодржавне светлости. Ови, на жалост, кратки али светли покушаји успостављања богоустановљеног државног уређења, уливају нам наду и дају снаге да се боримо и изборимо за успостављање што доследнијег хришћанског и светосавског завета светог православног самодржавља.

Доле устав! Доле Народна скупштина! Доле гнусна република!
Живела аутократска краљевина! Живело православно Самодржавље!!!



МИСТИЧАН МАСОНСКИ ДОКУМЕНТ

Вредан је пажње један документ из тог времена који недвосмислено доказује да је кнез Милош у време стварања Сретењског устава био окружен масонима. Наиме, у архиву Србије чува се један надасве мистачан документ датован у 1835. - годину Сретењског устава. Две половине цртежа окренуте су тако да црним површинама на горњој одговарају беле на доњој половини цртежа и обратно. Загонетна симболика овог документа не може се растумачити док се лист не пресавије и не поклопи наспрам светла. Тек тада се открива мач, бодеж, теразије, шестар, висак, свевидеће око, све сама масонска симболика са загонетном табелом у коју су унесене речи и бројеви. Када се речи читају по редоследу бројева који стоје уз њих, добија се реченица: „Мудрост, кротост, човекољубље јавиће се владатељу Србије“, а испод свега великом словима написано - Милош Обреновић. Свакако остаје енигма шта представља кавез или шатор са крстом на врху, који је прекривен виновом лозом и гроздовима, а у њему се налазе разне посуде.





Нема коментара:

Постави коментар

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави.