Али,
срећом, цео српски народ није био слеп, ни глув, ни луд. Ако су многе његове „вође“
обневиделе од силне мржње и оглувеле од дивљачке дреке са Радио Лондона, са
кога неколико избезумљених људи тргују са крвљу и животима српског народа,
поштене српске сељачке масе, најздравија и најлепша српска омладина, прави
војници српски видели су добро шта значи црвена неман која је пошла баш Србе да
уништи.
На
свим странама Србије створили су се владини оружани, добровољачки, четнички
одреди, сеоска милиција и општинске страже и пораз за поразом сустизао је
комунистичке банде. Крај по крај Србије је чишћен и међународни и домаћи олош
морао је да се спасава изван граница бирајући беспутне крајеве. Само мали
остаци лутају још по Србији тражећи да главу спасу. Ове националне снаге српске
сатрле су од јула до конца децембра 1941. године 7.042 комунистичка бандита. Од
овога у борби је убијено 3.954 бандита, рањено је и ухваћено 533 бандита, живих
је ухваћено 2.555 бандита. Треба рећи да је највећи број бандита похватаних у
борби одмах и стрељан. У ове цифре нису урачунати комунисти стрељани од српских
власти у Београду, овде није узето у обзир ни 650 комуниста изгинулих приликом
експлозије у трезору Народне банке у Ужицу и, најзад, ту нису убројани
многобројни комунистички бандити које су, нарочито после ослобођења Чачка и
Ужица, побили сељаци или „дивљи“ четници, који никоме извештаје не подносе.
Оваквих побијених комуниста има сигурно више од хиљаду, тако да би се са свим
овим још изгинулим комунистима број оних које су српски одреди, српске власти и
српски сељаци побили у борби или стрељали износио сигурно преко девет хиљада.
То
је одмазда српског народа над злочинцима који су му спремали уништење и
пропаст.
Станислав
Краков
Из књиге „Кравава листа комунистичких злочина у Србији“, Београд, 1942.
(поглавље
„Одмазда“ написано је као поговор ове књиге)
Нема коментара:
Постави коментар
Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави или уклони.