ПОВОДОМ ДАНА РОЂЕЊА ВОЂЕ ГВОЗДЕНЕ ГАРДЕ

Данас се 13. септембра 1899. године родио један од највећих хероја Традиције – Корнелије Зелеа Кодреану, оснивач и вођа „Легије Архангела Михаила“, познатије као „Гвоздена Гарда“. Тај  човек је и данас поштован од стране румунског народа, јер такву изузетну личност Румунија давно није видела, и у целом свету таквих херојских и уједно митских људи неће се наћи много.

Његов отац Јон био је учитељ и касније ће бити активан у синовљевом покрету. Мајка Елизабета је била Немица.

Доста времена су живели у месту Буковина у тадашњој Аустроугарској, где су били познати као Зелински.
Корнелију Кодреану је као добровољац учествовао у Првом светском рату.
После рата, заједно са Александром Кузом и Константином Панчуом, оснива Савез Национал-хришћанске одбране. Њих двојица објављују капитално дело Велика Румунија, у којој захтевају уједињење Румуна на Балкану у једну државу, „с тим да православној браћи Србима и Бугарима нуде пријатељство, те стога не желе да задиру у њихов територијални суверенитет“.
Корнелију Кодреану је заузео антикомунистички став 1919. када су бољшевици окупирали Молдавију коју је он сматрао неотуђивим делом Велике Румуније. Корнелије Кодреану је постао заклети непријатељ бољшевика након што је бољшевичке територијалне претензије подржала Социјалистичка партија Румуније.
Кодреану је постао антисемита по узору на оца, али га је спојио са снажним антикомунизмом, верујући да Јевреји, а не православни Руси, управљају Совјетским Савезом. Кодреану је комунисте називао „јеврејским бољшевицима“. 

„Величанствена фигура Кодреануа, оснивача и организатора легионарског покрета, вишег образца пожртвованости, уоквирена је у очима свих легионара ореолом светости и мучеништва...“, написао је о њему румунско – француски мислилац и есејиста Емил Сиоран.  

„Од првог тренутка сусрета са Корнелије Кодреану његова физичка појава се највише истицала. Нико из оних, који су се нашли поред њега, нису могли то да не примете, нити да не осете ту привлачност, и нису могли да не питају, ко је тај човек. Само његово присуство међу публиком је изазивало је љубопитсво. Тај млади човек је изгледао као бог међу смртницима.

Он је био висок, и глава му је била крупна, но он није био џин, који својим изгледом изазива непријатан осећај код других људи. Његова висина је достигла тачно толико, колико је било неопходно, да се разликује од других. Са лепим пропорцијама, витак и окретан, он је сав био у мишићима, упечатљив и пун стила.

Што се више загледате у његове савршено оформљене црте лица, то би ваше дивљење расло. Никакаво неправилно својство није нарушавало хармоничност целине. Лице је било округло, боја лица светла; чело равно са помало подигнутим обрвама, његова густа смеђа коса је била оштро уздигнута; обрве су биле лепо закривљене. Међу очима су две паралелне боре истицале његову унутрашњу силу концетрације. Његове очи су биле крупне и зелене, светло зелене, топле и мекане; нос прав са правилном формом, врат изненађујуће лепог облика. Баритон, мелодични идубоки; дугачке, танке руке, које би изазвале завист код сваког пијанисте; и уз све то узвишено држање.

Без сумње, у овом свету има много личности са посебним изгледом, који су, међутим, изнутра празни, немају моралне или духовне импулсе који одговарају њиховим физичким обдареностима. Код Корнелија Кодреану је том предивном изгледу додато и његово неуобичајено унутрашње богатство. Одушевљење маса њега уопште није дотицало. Похвале су код њега изазивале љутњу. Он је поседовао само понос борца и амбициозност реформатора.

Здрав разум Капетана ушао је у пословице. У људским односима он је поседовао ретку скромност и одличан такт. Био је апсолутно неспособан да према некоме поступи неправедно или да свесно учини и најмање зло. Из такве духовне структуре, осим тога, прозилазило је једно од његових великих учења: поступати увек исправно и љубазно, чак и са твоим непријатељима; у борби користити само морално оружје. Победа, коју задобијају издајством, суштински је покварена и не може бити дугорочном.

Основна карактерна црта његове душе била је доброта. Ако неко хоће да сазна, из којег разлога се Корнелије Кодреану бацио у такву тешку, скоро немогућу борбу, јединствени тачан одговор се сатоји у томе, да је он саучествовао у страдањима народа. Његово срце је крвоточило из хиљада рана, када је видео невољу, са којом су се борили румунски сељаци и радници. Његова љубав ка народу није знала за границе! Он је имао осећајност према сваком страдању, које је мучило народ. Дубоко је поштовао сиромашне, и он је посвећивао безграничну пажњу њиховим потребама и надама. Нај безначајнија потреба, безначајнија молба разматрала се са таквом озбиљношћу као и најважнији политички проблеми.

Гвоздена Гарда, Легионари Св. Аранђела Михаила

Та огромна љубав ка народу изродила је покрет легионара и она га предводи. У његов основ он је положио сва своја осећања и жртве. Он се присајединио свом народу са поносом и преданошћу на његовом путу бесконачних страдања, до тог момента, док га мучитељи нису лишили његовог живота. Његова смрт је била злочин не само против румунске нације и легионарског покрета, него и против свих моралних и духовних принципа човечанства, које је он, као сви истински мученици, штитио и остваривао. Будућност ће вероватно бити њему наклоњенија, него време у коме је он живео.

Но, ипак, његова жртва није била узалудна! Из пепела свепаљенице, који је требао да означи крај свих нада, израсло је дрво живота учења легионара, које непрестано шири бесмртне идеје Капетана.“

Заменик вође Гвоздене Гарде Хорија Сима

„Демократија не одстрањује само националну елиту, него је замењује најгорим представницима нације. Демократије бира људе, апсолутно лишене савести и морала, оне, којима се више плаћа, тј. оне, који су више корумпирани: опсенаре, шарлатане, демагоге, спосебне да себе представе у најлепшем светлу у време изборне кампање. Само неколицина добрих људи ће успети да се провуку међу њих и чак неколицина часних политичара али ће они постати робови оних првих.“   Корнелије Кодреану

 

ДИМИТРИЈЕ ЉОТИЋ И ГВОЗДЕНА ГАРДА