НАША ЧАСТ СЕ ЗОВЕ ВЕРНОСТ - ЖИВОТ ЗА ЦАРА

Гроф Константин Фјодорович фон Шалбург

„Сматрао сам да ми је дужност да се осветим за своју породицу и за земљу коју сам волео. Зато сам хтео да добијем потпуно војничко образовање, како бих био спреман да се борим против бољшевика, било у редовима Беле армије, било заједно са земљом која жели у борбу против бољшевизма. Свак је од нас био дужан да умре за Цара, а то што ову дужност нисмо испунили бацило је на нас љагу највеће срамоте. Ту срамоту може да спере само уништење његових убица, или наша сопствена смрт“.

Константин Фјодорович фон Шалбург рођен је 15. априла 1906. године у породици Августа Теодора Шалбурга, племића из прибалтичке области, иначе данског порекла, и руске племкиње Јелене Васиљевне Старицке-Семјоновске. Константин је рођен на Алтају, у граду Змејногорску у Томској губернији, где се његов отац бавио производњом млека. После неког времена породица се преселила у Санкт Петербург где се налазило седиште фирме Августа Теодора. У престоници Руског царства Константин Шалбург уписао је Кадетски корпус. Захваљујући своме пореклу његова мајка је ушла у високе аристократске кругове. Дружила се на пример са Великог кнегињом Олгом Александровном, која је 1915. године представила младог Константина свом брату, императору Николају II. Тај је сусрет Константину Фјодоровичу остао у најдирљивијој успомени за читав живот.

Фон Шалбург са сином Александром

Током Октобарске револуције 1917. неколико чланова породице Шалбург пали су као жртве црвеног терора или су погинули на фронтовима Грађанског рата. Наредне 1918. године Константинова породица напушта Русију одлазећи у избеглиштво. Заједно са оцем, мајком и млађом сестром Вером он одлази у домовину предака Августа Теодора – у Данску. У Копенхагену Константин завршава средњу школу и на захтев родитеља почиње да се бави медицином. Но, убрзо одлучује да живот посвети ослобођењу Русије од бољшевика и с тим у вези закључује да му је неопходно војничко образовање. Константин Шалбург 1925. ступа као добровољац у Данску краљевску гарду, а две године касније завршава и Официрску академију.

У Православље је прешао 1924. године, пошто је дотле био Лутеранин. Константиново крштење обављено је у руској православној цркви Св. Александра Невског у Копенхагену – кума на крштењу била му је породична пријатељица Велика кнегиња Олга Александровна, најмлађа ћерка цара Александра III. Године 1929. Константин Фјодорович се жени аристократкињом данско-немачког порекла Хелгом фон Бјулов. Венчали су се такође у руској цркви Св. Александра Невског, где су крстили и сина Александра, рођеног 1934. И овог пута кума на крштењу била је Велика кнегиња Олга.

Фон Шалбург са супругом Хелгом

Тридесетих година Константин Шалбург постаје активан члан Данске национал-социјалистичке радничке партије (Danmarks National-Socialistiske Arbejder Parti – DNSAP). На предлог председника DNSAP доктора Фрица Клаусена 1939. године Константин стаје на чело омладинског крила партије – Национал-социјалистичке омладине (National-Socialistiske Ungdom – NSU). У партијском часопису „Федреландет“ („Отаџбина“) Константин Фјодорович објављује ауторске чланке, као и песме, од којих је за неке компонована музика па су постале партијске химне.

После напада СССР-а на Финску 1939. Шалбург полази у рат, у саставу Данског добровољачког батаљона, али учествује само у једној бици. Након закључења совјетско-финског примирја Константин Фјодорович се враћа у Данску, коју су у то време већ окупирали Немци.

Шестог јуна 1940. Хајнрих Химлер је потписао наредбу о стварању Вафен СС пука „Нордланд“, у коме је требало да служе борци из северне Европе. Константин Шалбург је постао један од првих добровољаца који су ступили у његове редове. Пошто је до тог тренутка већ постао капетан-лајтнант (као наш чин капетана), одмах је добио одговарајући чин хауптштурмфирера СС. У своме дневнику записао је: „Ми сматрамо да су вера у Бога, оданост Цару и љубав према Отаџбини – оно једино што спасава нашу земљу. Искупићемо своју кривицу тако што ћемо положити животе за Отаџбину. Молимо Господа да нам опрости крв коју ћемо пролити, и молимо Га за победу крста на Антихристом“.

Заједно са тенковском дивизијом „Викинг“ пук „Нордланд“ је у априлу 1941. године пребачен на Исток, а крајем јуна започео је са продором на територију СССР-а у области Лавова. За свега два месеца ратовања Константин Фјодорович је награђен са два Гвоздена крста – 11. јула 1941. добио је крст II реда, а 6. августа исте године крст I реда. Убрзо су почеле да се препричавају приче о Шалбурговој храбрости – о томе како се преоблачио у униформу официра Црвене армије, па је тако прелазио на совјетску територију и прикупљао обавештајне податке или доводио заробљенике.

По повратку са фронта у Данску, Шалбург је покушао да убеди синове Велике кнегиње Олге Александровне, Гурија и Тихона, да такође ступе у редове СС-а, али они су одбили да следе његов пример. У то време Константин Фјодорович је био унапређен у следећи чин – штурмбанфирера (мајора). 22. фебруара 1942. године Хајнрих Химлер је представио грофа Константина Фјодоровича фон Шалбурга Адолфу Хитлеру, на кога је овај оставио врло позитиван утисак. 1. марта 1942. Константин Фјодорович је постављен за команданта Добровољачког корпуса СС „Данска“. Корпус је створен још 29. јуна 1941. године углавном од припадника DNSAP-а. Шалбург је заменио првог команданта Кристијана Крисинга, који је сматран за „идеолошки недовољно поткованог“. 26. априла 1942. нови командант Корпуса иступио је на конгресу DNSAP у Копенхагену, позвавши Данце да све своје снаге усмере на борбу против бољшевизма.

На фронту у борби против бољшевика

У мају 1942. донета је одлука да се Добровољачки корпус „Данска“ упути као подршка СС оклопној дивизији „Мртвачка глава“ („Тотенкопф“), која је водила тешке борбе у Демјанском џепу (окружење у коме се нашао део немачке војске на Источном фронту око града Демјанска, јужно од Лењинграда). 20. маја Данци су на челу са Шалбургом авионима „Јункерс“ пребачени под Демјанск. Тамо им је за неколико дана жестоких борби пошло за руком да ликвидирају више совјетских утврђења и мостобрана. Последњег дана маја штурмбанфирер Шалбург је добио наређење да своју јединицу доведе у област села Бјаково и да започне операцију његовог заузимања. Ујутро 2. јуна 1942. Константин Фјодорович је повео Корпус у напад. Битка се одвијала са променљивим успехом. Видевши свог војника који током покушаја пробоја нагазио на мину и остао да лежи испред данских положаја, Шалбург је искочио како би га извукао испод непријатељске ватре. Међутим при томе је и сам нагазио на мину, па је пао повређен од удара и рањен у ногу. Покушао је да пузи, али у том тренутку, пред очима данских добровољаца, засула га је ватра совјетске артиљерије.

Тога дана Данцима је ипак пошло за руком да заузму Бјаково, где су сутрадан сахранили свога команданта уз све војничке почасти. Гроф Константин Фјодорович фон Шалбург сахрањен је под брезовим крстом, у руској земљи чијем је ослобађању посветио читав свој живот. Истога дана Хајнрих Химлер посмртно је унапредио Шалбурга у чин оберштурмбанфирера (потпуковника) СС.

Неколико дана касније у цркви Св. Александра Невског одржано је опело за парохијана, војника Константина, који је на бојном пољу жртвовао свој живот за Веру, Цара и Отаџбину. На опелу је, осим сродника покојника, била присутна и готово читава руска црквена општина у Копенхагену, као и делегација DNSAP предвођена Клаусеном. 18. јуна 1942. године у Копенхагену је такође организована комеморација за Шалбурга, којој су присуствовали представници Руске Царске и Данске Краљевске породице, затим данске владе и немачке команде. Дански корпус у саставу немачких СС трупа понео је у фебруару 1943. године име грофа Константина фон Шалбурга, а по њему је назван и крст којим су награђивани Данци који су се борили против бољшевизма на Источном фронту.

Meine Ehre heißt Treue!

ПАМЈАТ ЧУВАМО, ДЕЛО НАСТАВЉАМО!