ЗАШТО СТАЛЕЖИ?

Народно представништво треба да буде представник интереса и тежњи свих грађана у држави, а ови интереси се не деле по територији већ по сталежима. Нису народне скупштине зато да представљају територије, срезове, реке, равнице или брда, него да представљају људе, а природна подела међу људима није територијално по срезовима или окрузима тако изразита као што је по сталежима. Зато су наше изборне јединице не територије, него сталежи.

У једном срезу могу да живе људи који никада не долазе у додир, јер припадају различитим сталежима. У једном сталежу међутим људи раде исти посао,живе више или мање истим животом, имају исте или сличне бриге и невоље, и исте погледе на живот, државу и општи напредак. У своме сталежу људи се боље и познају. Зато ми хоћемо представништво сталежа а не представништво срезова или округа. Хоћемо представништво људи, а не географских појмова.

Привреда одавно зна за сталеже и на њих се врло снажно наслања кад год јој је потребно нечије поверење. Ако некоме затреба да сазна какав је на пример неки занатлија, као карактер или стручњак, он ће најбоље обавештење добити међу занатлијама његовог суседства, који са њим раде исти посао и боље разумеју услове под којима овај човек дела него што би то био случај за људе другог друштвеног сталежа. Људи се по срезовима или окрузима не познају тако добро као по сталежима. Зато је и сталеж она природна подела међу људима,која је по природи саме тежње, да народно представништво буде заиста народно представништво, одређен да буде изборна јединица.

Данас, код територијалних изборних јединица, изађе кандидат пред народ, који у огромној већини и не припада његовом сталежу, и својом појавом тражи народно поверење. Он може имати све државничке способности, може бити и веома честит и карактеран човек, то му све неће помоћи ако његова појава буде неугледна и буде рђаво деловала на бираче. Довољно је да по несрећи има само крив нос или пискав, непријатан глас, па ће сва његова агитација бити узалудна. Њега ће победити на изборима кандидат који има лепу појаву и који уме народу да говори на начин хохштаплера. Зато и имамо толико хохштаплера у политици. Народ, кад већ не бира људе по сталежима у којима он људе и познаје, мора да их бира од ока. А то је баш згодна ситуација за хохштаплере.

Међутим у организованим сталежима, у којима су окупљени људи истих интереса и истих потреба, и где људи имају много више могућности да се тачно обавесте о вредности кандидата, ако га баш лично не познају, а ово је редак случај, успех хохштаплера и шупљогаваца који од свег знања и све вештине имају само умешност лепога представљања и привременог задобијања људи који их не познају, већ је толико отежан да је врло мало вероватно да ће се и догодити. А ако се и догоди,није тешко, ако се заиста ради на општем напретку,предвидети законом и смењивање једног сталешког представника и замењивање другим, који ће сталеж боље умети да представља и који ће интересе свога сталежа, међу представницима свих сталежа умети достојно да заступа и доводи их у склад са интересима целине.

Тек тако ће скупштине постати, не географске као сада, већ права народна представништва.                                                                                                                                        

Инж. Милосав Васиљевић (члан ЈНП Збор-а, доцент на Београдском универзитету, директор Београдског сајма, за време рата министар привреде у Влади Народног спаса Милана Недића)