уторак, 09. октобар 2018.

КАКО ЈЕ ЛОНДОН "З"АКЛАО ВОЈВОДУ ПЕЋАНЦА



Коста Миловановић Пећанац, легендарни војвода из четничке акције у старој Србији и Маћедонији, истакнути ратник из оба Балканска и Великог рата, вођа Топличког устанка, председник чувеног међуратног удружења четника, „За слободу и част Отаџбине“, за време Другог светског рата, командант свих националних четника свесних опасности која је долазила како из Москве тако и из Лондона, одбио је сарадњу са Дражом Михаиловићем под оправдањем да су равногорци савезници комуниста и да се не боре за одбрану Српства већ за интересе Лондона и Москве, ставио се на располагање Влади националног спаса генерала Милана Недића, због чега је од стране избегличке владе у Лондону осуђен на смрт стављаљем под злогласно слово „З“.
Мало се у Српском народу зна о убиству великана српске борбе и српске идеје, које су починили не богоборни комунисти него назови монархисти, дражиновци који су не покоравање интересима Лондона и Москве сматрали за издају Српства. Тек по неко зна да је војвода Коста Миловановић Пећанац у јануару 1944. године киднапован од стране равногораца и да је над њим извршена смртна пресуда слова "З". На детаље овог мучког каиновског убиства налазимо тек у недавно откривеним архивима УДБЕ, тачније, у записнику саслушања равногорског шефа пропагандног одељења Војина Андрића.
Наиме, Дража је крајем новембра 1943. дотичном Андрићу наредио да се војвода Коста Пећанац, који је претходно, од стране Лондона стављен под слово „З“, на превару жив ухвати, испита и закоље.
Пећанац се у то време налазио у Сокобањи. Андрића је са групом равногорских посебно обучених омладинаца, Дража послао мајору Брани Петровићу, команданту Делиградског корпуса ЈВуО. Дража је нагласио: „До првог јануара хоћу да имам Пећанца у рукама. Водите рачуна! Њега ћете ухватити само и једино на превару. Ту морате бити вешти и опрезни.“
Андрић се са десетак омладинаца по плану нашао са Браном у околини Сокобање  где му је Брана напоменуо да се, поред Пећанца и његових војвода, у Сокобањи налази и мањи одред Недићеве Српске државне страже, с којим је Коста у вези и у добрим односима. План о хватању војводе Пећанца Андрић и Брана су разматрали прилично дуго, јер су установили да га чувају осамдесет добро наоружаних четника, међу којима и десетак прекаљених војвода. Сви су они били, до смрти, привржени своме команданту - војводи. Решили су да међу Пећанчеве четнике убаце неколико Андрићевих омладинаца, а затим, да на основу података прикупљених од убачених људи, направе план акције. Неповерљивост и опрезност Пећанчевих људи задавала им је прилично мука. Али, крајем јануара ипак су успели да дођу до података на основу којих се могао стварати план за киднаповање Пећанца.
Крајем прве половине фебруара 1944. године сазнали су да ће Пећанац за неколико дана кренути у лов. Чак је био познат и ужи појас његовог кретања током лова. У акцију су укључени борци ЈВуО из Делигратског корпуса. Поставили су јаке заседе и разгласили лажну вест да постоји непосредна опасност од упада партизана у Сокобању. Према Браниним инструкцијама, ову вест су убачени људи из Пећанчеве околине вешто искористили у наговарању Пећанца да, приликом његовог одласка у лов, већи део своје пратње остави у Сокобањи ради евентуалног одбијања напада партизана, у чему су успели. У атару села Ресника, на два километра од пута Сокобања-Алексинац, 28. јануара 1944. године, Коста Пећанац је на превару и препад ухваћен док је његова малобројна пратња савладана и ликвидирана.
О хватању Косте Пећанца, недићевска штампа је писала: „Извештај Команде СДС од 1. фебруара 1944… 28 јануара о.г. у 15 часова један одред под командом мајора Бране Петровића ухватио је и разоружао код села Ресник војводу Косту Пећанца и његову пратњу.“
Пећанца, су равногорци као седамдесетогодишњег болесног старца, везаног спровели у село Сеселац где су га држали затвореног у подруму једне куће. Када је сазнао за овај успех, Дража је наредио да Пећанца одмах не ликвидирају све док га детаљно не испитају. Ово мрцварење старца се одужило на два месеца. Штаб Делиградског корпуса ЈВуО је већао да ли Пећанца стрељати у Сокобањи пред народом или то урадити у тајности? Народ тада није знао да је Пећанац беспомоћни заточеник равногораца. На крају је донета одлука да се запита Врховна Команда, на шта је уследила Дражина депеша у којој је стајало да се неодложно изврши пресуда слова „З“. Чим је стигло ово наређење, Брана је наредио црној тројци да закољу Пећанца.
О детаљима извршења ликвидације војводе Пећанца, у архиву УДБе пронађена су директна сведочанства његових џелата из црне тројке који су пали у руке комуниста и после рата саслушавани од стране УДБе. Миливоје Лађански Касапче (какав надимак?) сведочи: „Око пола ноћи смо кренулу са везаним Пећанцем и његовим пратиоцем у село Николинац где је требало да га ликвидирамо. Са мном су кренули Милун Марковић и Тилко Динић. Када само стигли на дрвеном мосту у селу, ја сам ударио ножем у леђа Пећанца и он је пао у реку и удавио се. Одмах након тога, Тилко Динић је заклао Пећанчевог пратиоца на самом мосту, који је такође био осуђен на смрт.“

Бесмртни Див-јунак војвода Коста
Сличну изјаву УДБи је дао је Живојин Динић: „У селу Николинац смо стигли негде пред зору. Стали смо на мосту. Тада сам ја погледом рекао Касапчету да заврши са издајником Пећанцем. Он га је камом прво ударио у леђа, а затим гурнуо преко моста и он се сурвао у реку. После тога, ја сам убио везаног Пећанчевог пратиоца.“
Било је то 25. маја 1944. године у селу Николинац, недалеко од Сокобање. 
Дражини кољачи, при извршењу овог бестијалног злочина, нису смели старог војводу гледати у очи, већ су га мучки са леђа убили и гурнули у реку, не удостојивши легендарног јунака и неуморног борца за Српство ни погреба достојног хришћанина.

Али суд Божији не доцни, касније су како саме извршитеље овог нечувеног злочина, тако и његовог наредбодавца, Дражу, комунисти погубили, такође им не остављајући место гроба.
До дана данашњег се не зна тачно место где су посмртни остаци легендарног војводе. Постоји прича да је неко од сељака препознао Пећанчев леш, извадио га из реке и са поштовањем га тајно сахранио на њиви Петра Милошевића, око 20 метара од пута Сокобања-Књажевац.

Неизмерљиве заслуге овог нововековног великана Српства, који је до краја остао веран истинској борби за Српство и Српску идеју, не могу замрачити комунистичко-равногорске клевете, чија издаја, зарад интереса Лондона и Москве, не може да се мери ни са једном другом издајом у историји српства.

Војвода Коста је стављајући се на располагање са својим четницима генералу Милану Недићу рекао:"Моја прошлост и рад на националном пољу познати су вам. Одговорност коју ја у овим претешким данима примам на себе велика је, те и поред моје старости ја тај тешки терет примам на своја старачка леђа, свестан да ће тек будућа Историја дати свој суд о томе раду."
Братство, као и сваки истински српски родољуб, клања се и са дубоким поштовањем гледа на прегалаштво легендарног четничкоог војводе, сврставајући га међу великане нововековне српске историје.

Срам и вечна осуда безумним братоубицама, слугама жидомасонерије и жидобољшевизма, а слава и вечан покој мученички, на правди Бога, убијеном бесмртном хероју Српства војводи Кости Пећанцу! 

НЕ ЗАБОРАВЉАМО, 25. мај 1944. године, дан неопростивог издајничког братоубиства и дан мученичке кончине великог Косте Пећанца! 


ПАМЈАТ ЧУВАМО, ДЕЛО НАСТАВЉАМО!

1 коментар:

  1. Ово су изјаве дате после рата у просторијама ОЗНЕ, те стога нису поуздане! Коста Пећанац је умро од срчаног удара тј. није убијен.

    ОдговориИзбриши

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави или уклони.