петак, 07. јун 2019.

Нови талас интернет чистке закачио је и наше Братство



Демократија поприма све облике најмрачнијег доба дистопијског друштва чије рађање је најавио Џорџ Орвел. Истина, од када су демократе и либерали, капитализма и социјализма, запада и истока, преузели власт над целокупним човечанством, доба било какве, па и оне елементарне слободе већ сада је део прошлих лепших времена.
Иако се чини да је комунистичка идеологија поражена, данас је више него икада снажна једна нова, неокомунистичка идеологија, која би се најбоље могла означити термином „културмаркизам“. Ова идеологија снажно се шири на Западу и прелази на Исток. Један комунизам са Истока, заменио је нови који је дошао за Запада.
Демократски Западни лидери и политичке институције не залажу се више ни за какву слободу, већ за ригидну контролу над интернетом, онакву каква је већ одавно заведена над глвнотоковским медијима.
Интернет је последње место ефикасног протока слободне мисли и слободног говора, комуникација и повезивања истомишљеника широм света, последњи трачак светлости у тами диктатуре демократије.
Масовно се забрањују, цензуришу и санкционишу десничари, како у САД, тако и у ЕУ и у РФ.  Ову чистку спроводе технолошки гиганти у области социјалних мрежа. Инстаграм је увео нову политику уклањања налога. Ове нове смернице, мењеју досадашњи начин на који Инстаграм одређује када би и због чега неки налог требао да буде уклоњен.
У Британији је у току покушај наметања најстрожих интернет закона на свету. У стопу је следи и Европска унија, у којој је недавно усвојен фамозни члан 13. „Велика чистка“, која се већ неко време спроводи на интернету. 
Златно доба „слободног света“ је прошло. Човечанство је закорачило у најмрачнију диктатуру демократије. Бришу на стотине и хиљаде веома утицајних налога на друштвеним мрежама. Разлози за то читаоцу могу изгледати бизарно или сасвим опскурно: „екстремизам“, „говор мржње“, 
„Европска недеља медијске писмености“ је још једна, наизглед безазлена иницијатива Европске уније у низу сличних, усмерених на дављење још постојећих слобода. Циљ ове иницијативе је, како се наводи у званичним саопштењима, „да омогући развој критичког мишљења корисника дигиталних медија“. Да ли се „критичко мишљење“ може увести декретом комисијe у Бриселу и Стејт департмента?
Тзв. етички комитети, која неодољиво подсећају на Орвелова министарства истине, ничу као печурке после кише на универзитетима са обе стране Атлантика. Они одлучују које су то „прихватљиве“ области за проучавање, сугеришу наставницима како да обрађују осетљиве теме, прописују дозвољен језик. Проблематичан говор је у овом дискурсу болест, а цензура је лек.
Свака реч и мисао уперена против демократије, глобализма и владара из сенке сматра се „неприхватљивом“. Порицање демократских вредности и тзв. ревизија демократских политичких истина проглашене су за злочин који се кривично санкционише. У Аустрији, порицање Холокауста може вам донети казну од десет година затвора, а постоје и предлози да се она прошири на читаву Европу. Ту су и разне тзв. фобије: хомофобија, ксенофобија, исламофобија, јудеофобија, итд.



Циљ увођења модерног вербалног деликта савршено је јасан: да „наведе Европљане на пут (политички) исправног мишљења“. Данас су Европљанима, очигледно неопходне смернице Европске комисије које ће их научити како да правилно читају и тумаче историју, политичка збивања и вести, „шта да читају и како да мисле“. Иницијатива се прецизно уклапа у Кодекс о дезинформацијама који су технолошки гиганти, попут Фејсбука, Гугла, Твитера и Мозиле, већ усвојили у октобру прошле године.
Како, уосталом, одвојити „нормално“ од „екстремног“, „коректно“ од „некоректног“ и „правилно“ од „неправилног“ мишљења у друштву које себе сматра демократским? Односно, у терминима Џорџа Орвела: „добру мисао“ – „добромисао“ (енгл. goodthink) – од „зломисли“ (crimethink)? И зар нас све ово неумољиво подсећа на злогласно орвеловско „министарство истине“? 
Ове године (2019.) усвојен је још један „кодекс“, који такође говори езоповским језиком орвеловског Министарства истине. Његов, помало незграпан наслов, гласи: Кодекс понашања за борбу против незаконитог говора мржње на интернету (Code of Conduct on countering illegal online hate speech online). 
Слободни проток информација, као основна вредност демократског света прерастао је у „реалну друштвену опасност“; ако је та врста слободе постала „опасност“ или „претња“, онда грађани од ње, и за своје добро, морају да буду заштићени. А то је, по свој прилици, задатак просвећених, либералних елита. Или је „слободу говора“ могуће дефинисати и прописати законом? Следећи такву логику, данска влада је већ припремила предлог закона који забрањује сваку „јавну критику либералне демократије“. 
Крајем прошле године, бивши амерички конгресмен Рон Пол упозорио је на „Твитер чистку“ која се спроводи у име борбе против „говора мржње“ – још један појам подложан злоупотребама, произвољним и политичким тумачењима. Ригидна цензура на интернету, сматра Рон Пол, није ствар блиске будућности; такву контролу већ увелико спроводе „дивови друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера – фирме које су заправо продужена рука владара из сенке. Мреже под контролом Гугла, Епла, Твитера и Фејсбука већ сада тесно сарађују како би ућуткали и дисквалификовали све политичке опоненте.
Ова „сарадња“ гиганата друштвених мрежа одвија се преко Атлантског савета. Реч „сарадња“ овде ваља читати као принуда или морање. Поменути савет је утицајни и моћни „think tank (организације које дају стручно мишљење и савете одређеном појединцу, организацији или целој јавности посвећене лобирању одређене идеје а које финансирају Рокфелери и Џорџ Сорош). 
Ова велика чистка светских  компанија монополиста над интернетом, односно социјалним мрежама није заобишла ни наше Братство.  Администрација YOUTUBE (Google, USA) обрисала je YouTube канал Братства Ревнитеља Памјати Антикомунистичке Борбе, након ограничавања и брисања неколико наших „неприхватљивих" видео садржаја од којих се истакнути наши документараци „ПОЖАР ХАНУКЕ“, који сликовито и надасве аргументовано описује облик савремене отпадије наметања Јеврејског празника Хануке у хришћанским земљама као државног празника у чијој прослави не узимају учешће само политичке, него и црквене елите; и наш прослављени документарац „ПАМТИ КОЧЕВЈЕ“ о највећем комунистичком злочину у Европи. Оба ова филма, ауторска дела нашега Братства, који су путем коментара добили не мали број похвала, имала су гледаност од више десетина хиљада.  Онда је следило брисање и промотивног спота за наш сајт „www.антикомуниста“. У овим видео садржајима администрација YouTuba препознала је фамозни ГОВОР МРЖЊЕ.
Све ово је потврда да тзв. слобода говора и мишљења, као и фамозна „људска права“ која нису у сагласности са Божијим Законом и свештеном установом Монархије, нису никада требала да буде допуштена тзв. слободним мислиоцима, безбожним критичарима цркве и револуционарним противницима монархије. Борба за слободу говора и мишљења била је само параван да се црква и монархија униште и да на њихово место заседну револуционари – демократе, свеједно били они капиталистичког или комунистичког тока. Када је циљ, уништења Бога и Краља постигнут, дотадашње средство за достизање тог циља, слобода говора и мишљења, више не да није потребна, него је и опасна по опстанак и даље утврђивање позиција демократске диктатуре, у ствари, назовимо демократију правим именом – јудеократија.
Памтимо, и овакве фаталне грешке више нећемо допустити.

Наш обновљени YouTube канал, на коме ћете моћи поново наћи већину наших видео садржаја пронаћи ћете под именом Контрареволуција БСП


Нема коментара:

Постави коментар

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави или уклони.