четвртак, 24. октобар 2019.

СРАМОТНА СВЕТОГРДНА ЕКСХУМАЦИЈА ПОСМРТНИХ ОСТАТАКА ГЕНЕРАЛА ФРАНКА, 24. ОКТОБАР 2019.

Изношење посмртних остатака генерала Франка из базилике Часног Крста. Четтврти од десне ка левој страни, ЊКВ Алфонсо од Бурбона, законски и легитимни престолонаследник Шпанског краљевског трона.

Левичарска власт Шпаније PSOE (Шпанска социјалистичка радничка партија) на челу са ноторним комунистом Педром Санчезом, актуелним премијером Шпаније, покренула је иницијативу о ексхумацији тела генерала Франка из грандиозног маузолеја „Долина палих“.
После смрти генерала Франка у Шпанију је уведена демократија која се одмах латила посла дефранкизације Шпаније, демонизације генерала Франка, уклањање његових споменика, преименовање многих тргова и улица које су носиле његово име. Врхунац безакоња је свакако овогодишња одлука социјалистичке владе о премештању (читај, скрнављењу) тела генерала Франка са "исувише јавног и почасног места" на забачено гробље изван Мадрида.
Ексхумација Франка изгледа није крајњи циљ левичара на власти. Ових дана на првом програму националне телевизије, појавиле су се иницијативе о рушењу великог крста, симбола „Долине палих“, наводно, као јединог преосталог фашистичког знамења у Шпанији.


Санчез у току предизборне кампање. Кореографија мноштва црвених крпа и содомско знамење говоре све о изопаченој марксистичко-тоталитарној идеологији шпанских социјалиста
Франкова породица се против овакве беспризорне одлуке социјалистичке Владе успротивила и поднела жалбу, коју је Шпански врховни суд, под контролом социјалиста, хладнокрвно одбио. Потом су Франкови потомци изнели као за њих једино прихватљиво место премештања посмртних остатака генерала Франка, породичну крипту, унутар катедрале у центру Мадрида, на шта су из Владе одговорили да је то недопустиво, јер диктатор не сме бити сахрањен на месту где  би истомишљеници могли да га јавно славе.
Сви шпански родољуби успротивили су се овој тоталитарној одлуци Владе. Покренути су многи протести, иницијативе на друштвеним мрежама, покушаји да се продре у Долину палих, који су спречени репресијом полиције.
Долина палих, грандиозна задужбина генерала Франка
Најдраматичнији догађај свакако је полицијска блокада Долине палих, и уз примену силе, недопуштање неколико стотина верника да присуствују недељној миси у храму-маузолеју Санта Круз (Часног Крста), у којем је све до сада у миру почивао генерал Франко.
Најјачи и најхрабрији отпор тоталитаризму социјалиста, пружили су смерни монаси манастира Санта Круз на челу са игуманом Сантијагом Кантером. Игуман Сантијаго се одлучно успротивио одлуци Владе, позивајући се на шпанске законе о недодирљивости светиње црквеног простора, где се свака једнострана државна акција на простору храма сматра профанисањеим и скрнављењем светиње. На ове његове апеле Влада се оглушила јер од стране Ватикана и Шпанске бискупске конфаренције није добио ни најмању подршку, његов глас остао је глас вапијућег у пустињи.
Католички верници огорчени су и разочарани срамотним ћутањем Ватикана и Шпанске бискупске конференције, на безбожни чин скрнављење храма и тела генерала Франка који је без сумње био најзаслужнији борац светог рата за одбрану хришћанства, храмова и верног народа од комунистичког републиканског терора. Владар који је цркву десекуларизацијом вратио на место које јој припада у хришћанској држави и друштву.
Савремени национални херој Шпаније, игуман Долине палих, отац Сантијаго Кантера
На закључавање манастирског храма, бенедиктинско братство Санта Круза одговорило је мисама на отвореном, где су верници ипак могли узети учешће. Ово је Влада оценила као провокацију и монасима забранила излазак из манастира.
Наиме, ексхумацији посмртних остатака генералисимуса претходила је опсежна полицијска акција опсаде и закључавања Долине палих као и бенедиктинске базилике Санта Круз. Свуда по територије огромног комплекса Долине палих распоређене су јаке полицијске патроле, обезбеђујући простор од евентуалнуг упада поштовалаца Франка, док су монаси блокирани и изоловани у свом манастиру са немогућношћу вршења богослужења у својој манастирској цркви све до тренутка док ексхумација није успешно обављена. Када им је приступ цркви био одобрен, монаси су били запрепаштени стањем у каквом је храм остављен. Храм је дословно оскрнављен. Хрпе прљавштине и прашине, свети предмети испомерани и порушени, у храм је чак уведена машина која је подигла двотонски мермерни камен са генаралисимусовог гроба... Мрзост опустошења на месту светом. Игуман отац Сантијего је услед оваквог исхода догађаја, био принуђен да са својом братијом изврши чин освећења оскрнављеног храма. 
Хеликоптер којим су пренешени посмртни остатци генерала Франка
Влада је такође срамно одбила да се при премештању тела генерала Франка, покојнику ода било каква војна и државна почаст. За пренос тела генерала Франка, као превозно средство, Влада је изабрала хеликоптер како би избегли могуће инциденте и ометање превоза од стране поштовалаца Франка. Дозвољено је да ексхумацији Франковог тела присуствује само ужи круг родбине, којима је било допуштено да од храма до хеликоптера пренесу ковчег са његовим посмртним остацима. Полиција је свим присутним члановима родбине одузела фото-апарате и мобилне телефоне, како би у јавности изашао само режирани "упристојени" приказ ове безаконе и светогрдне ексхумације.
За сваку је похвалу да се на овој тужној присилној  родбинској церемонији одважно појавио Франков чукун унук, Луј Алфонсо де Бурбон, законски престолонаследник краљевства Шпаније и Француске, који одавно показује нескривене симпатије према Франку и времену његове владавине.
Присталице генерала Франка на гробљу Мингорубио дочекују његове посмртне остатке 
На гробљу Мингорубио 60 километара од Мадрида, где су премештени посмртни остаци каудиља, насупрот свим препрекама и хапшењима полиције, окупило се неколико стотина поштовалаца Франка, са симболима Франкове Шпаније и натписима „Живео Франко!“.

Ексхумација генералисимуса, тако силно подсећа на хорор сцене из шпанског грађанског рата када су републиканци масовно скрнавили хришћанске цркве и гробља ископавајући светитеље и мртве, чијим су се остацима изругивали и бацали их по улицама. Овај морбидни, сатански обичај републикансих црвених варвара, ископавања и скрнављења мртваца, оживео је после 80 година, скрнављењем храма, гроба и тела генерала Франка, њихов идеолошки следбеник, премијер демо(но)кратске Шпаније, Педро Санчез.
Ископани и оскрнављени лешиви извађени од стране републиканаца из гробова демолиране цркве

Шпански републиканци се изругују ископаном лешу монахиње
Крајњи и стварни циљ овог злодела је свакако уклањање из Европе сваког трага војинствујушчег хришћанства које се противи Злу, истинске недемократске монархије и традиције, светло оличених у лику и делу генерала Франка, како би се убрзао долазак жидовског бога, званог антихрист.
Братство са гнушањем осуђује чин скрнављења посмртних остатака великана, витеза крста, националног хероја и каудиља Шпаније, од стране шпанских неокомунаца који су се уз помоћ жидовске демократије дочепали власти и завели црвену марксистичку диктатуру. Генерал Франко својим бесмртним делима борбе за хришћанску, националну, самодржавну монархију, против богоборне јудеомасонерије, демократије, либерализма и комунизма, није само задужио Шпанију, већ и читав хришћански свет, те и ми српски антидемократски монархисти пружамо отпор и одајемо му почаст са ускликом:

Franco no se toca! Viva Franco! 
(Не дирајте Франка! Живео Франко!)

Ловоров венац које је наше Братство положило на гроб генерала Франка пре његовог скрнављења, са наптисом: "Витезу крста, са поштовањем."
    ВИШЕ О ГЕНЕРАЛУ ФРАНКУ И ДОЛИНИ ПАЛИХ - ОВДЕ
Подршка игуману Долине палих - ОВДЕ
Окупациони медији у Србији о овом догађају - ОВДЕ

У част генералисимуса Франциска Франка по милости Божијој Каудиља Шпаније
прилажемо франкистичку песму из шпанског грађанског рата
Arriba España!

5 коментара:

  1. The perfidy of crown and church, who were saved by this heroic man, is absolutely disgusting. We expect the communists to do their dirty work, but what of those who should be fighting them? Truly it is the age of the "dens and caves of the earth," when those true to God are marginalized, and all of the official structures partake of the spirit of Antichrist.

    ОдговориИзбриши
  2. It should read "dens" not dances...don't know how to edit.

    ОдговориИзбриши
  3. Šteta samo što ga nisu sahranili u neko pseće groblje ali sahranjen je on na deponiji istorije gdje i pripada

    ОдговориИзбриши
  4. Пљујем на Франка, усташку мецену! Срам и Вас било!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Што се тиче усташа и Франкове Шпаније, мора се знати да им он за време рата, тј. постојања НДХ никада није слао било какву помоћ (јер је Франкова Шпанија остала неутрална, тј. као држава није припадала ни Антихитлеровској коалицији нити силама Осовине) нити им је био посебан пријатељ иако су припадали истој цркви и не баш супротстављеном политичком убеђењу. Што се тиче послератног периода сви националисти на западу су се односили скептички према информацијама које су долазиле из комунистичких земаља, те су и информације из Титове Југославије о злочинима усташа, четника, недићеваца и осталих антикомунистичких "издајника" примане као ноторна комунистичка пропаганда која ако није 100% лаж, онда је у најмању руку преувеличана или до непрепознатљивости унакажена. Такав став је несумњиво имала и Франкова Шпанија према аннтикомунистима и оптужбама за злочине за које их оптужују комунисти. Да су победиле националне монархистичке снаге и да се краљ Петар 2. вратио на престо, ствар би била другачија, свакако би оптужбе против усташких злочина биле прихваћене као аутентичне. Но, и поред таквих околности, Франкова Шпанија, дакле администрација, не он лично, је дала политички азил антикомунисти Павелићу кога су потраживали комунисти, и он је живео, иако бивши председник једне католичке државе, као и сваки обичан просечан грађанин Шпаније без икаквих државничких почасти. Исто то се десило и после његове смрти. Павелић није сахрањен при неком храму или у алеји великана него на обичном социјалном гробљу са врло скромним надгробним спомеником што свакако указује да у његовој сахрани ни једном лептом није учествовала држава, а камо ли лично Франко, са било каквим поштовањем или почастима. На супрот томе, краљ Петар II иако у егзилу и непризнат био је чести гост у Франковој резиденције Прадо, где га је Франко увек примао у личну аудијенцију уз почасти владара једне државе. Просудите сами ко је овде пристрасан?

      Избриши

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави или уклони.