ФОН ШОЈБНЕР РИХТЕР И НЕОСТВАРЕНА ИДЕЈА НОВЕ СВЕТЕ АЛИЈАНСЕ

Макс Ервин фон Шојбнер – Рихтер рођен је 21. јануара 1884. у Руској Царевини, у Риги, у породици композитора и диригента Карла Рихтера. Иако немачког порекла, породица Рихтер је генерацијски била православна и верна руском православном самодржављу. Већ као студент руског императорског универзитета, Макс се придружио монархистичкој организацији Савез Руског Народа и у редовима црностотинашких милитантних јединица народне самоодбране узео активно учешће у  разбијању револуције 1905. Након што се оженио девојком племићког порекла Матилдом фон Шојбнер и тако стекао племићко име, 1910. године преселио се у Минхен. Тамо је, као убеђени монархиста наставио са национал-монархистичком контрареволуционарном борбом.

У то време, балтички Немци емигранти, међу којима се свакако истиче и Алфред Розенберг, који су у већини случајева били убеђени монархисти, побожни хришћани и искрени родољуби Руског Царства, који су остали верни, од стране жидобољшевика, збаченој круни Романових, подједнако су течно говорили руски и немачки језик. Они су били живи примери идеала саживота и укрштања немачко-руске културе и крви. Они су заиста отелотворили жељу чувеног славјанофила Данилевског: „Не верујем у идеје Француске револуције, сматрам да Русија треба да се удружи с Пруском ради борбе против егалитаристичког духа „демократске Европе".

Први кораци ка успостављању пријатељских односа са немачким националистима, представници руско-балтичке десне емигрантске колоније направљени су одмах након насељавања у Немачкој. Јачање руско-немачких односа омогућила је изузетно напета унутрашња ситуација у земљи у којој је по завршетку Првог светског рата укинута вековна монархија и успостављена масонска република, тзв. Вајмарска република, са јудејствујућим либерал-демократским режимом. Локални комунисти били су стална претња да ће попут бољшевика у Русији, и у Немачкој на силу успоставити диктатуру пролетеријата. Зато не чуди да је сарадња руске монархистичке емиграције која је већ имала велико искуство у борби против бољшевизма, са немачким националистима била веома плодотворна.

Један од првих који је организовао такав немачко-руски антибољшевички кружок био је Макс Ервин фон Шојбнер Рихтер. Иза шармантне појаве образованог, побожног, добростојећег господина скривао се прекаљени борац из Првог светског рата у саставу Руске царске армије и  Грађанског рата против бољшевика,  као и опитни, политички прегалац.

Фон Шојбнер-Рихтер се у повезивању руско-немачких националиста показао као кључни човек. Имао је широке везе, његов круг познанстава ишао је од крупног индустријалца Фрица Тисена, преко ратног хероја генерала Ериха Лудендорфа, па све до руског великог књаза Кирил Владимировича Романова и велике књагиње Викторије Фјодоровне и других познатих и утицајних људи.

Од 1920. године Рихтер се на политичко -идеолошкој основи зближио са тада још увек мало познатим Адолфом Хитлером, финасијски помажући његов политички покрет. 

Узео је активно учешће у Каповом пучу, немачкој контрареволуцији из марта 1920. која је имала за циљ поништавање резултата Немачке револуције 1918-1919, свргавање Вајмарске републике и успостављање националистичке аутократске владе, све до обнове Немачког Царства.

На основу идеје одбране од бољшевичке претње, фон Шојбнер-Рихтер је крајем 1920. организовао уједињени руско-немачки фронт под именом „Ауфбау“ – „Возрожденије“. Фронт је почео да објављује истоименити часопис који је популаризовао велике идеје свог оснивача. У чланство удружења ушле су значајне фигуре руске емиграције као П.О. Гусаков, војвода Лихтенбершки, барон Кепен, чувени црностотинаш Николај Талберг и пуковник Фјодор Винберг, издавач првог издања Протокола Сионских мудраца на немачком језику. Остали чланови Ауфбауа били су Алфред Росенберг, Арно Шикедантс, генерал мајор Василиј Бискупскиј, Петер Шабелски-Борк, Иван Полтавец-Острјаница и многи други.

1921. године, под великим утицајем Ауфбауа у Берлину, Соколов-Кречетов, заједно са војводом Г.Н. Леихтенбершким, А.В. Амфитеатровим, генералом П.Н. Красновом, пуковником А.П. Ливеном, створили су анти-совјетску организацију, Братство руске правде која је имала за циљ активну  борбу против бољшевизма. Чланови БРП-а организовали су илегалну мрежу на територији совјетске Русије ради вршења саботажа и терористичких напада.

„Планови Розенберга, које је он донео на поклон националсоцијализму, нису немачка спољна политика, већ спољна политика руске беле емиграције. Ова политика постаје разумљива само у вези са значајем који се придаје јеврејском питању. Било би претерано назвати сада почетну спољну политику националсоцијализма царистичком. Али у ствари, његово духовно порекло је у царској Русији, у Русији црностотинаша, у „Савезу руског народа“.

Принуђени да емигрирају из Русије и лутају по иностранству, ови слојеви доносе своје идеје, своје снове и своју мржњу у средњу и западну Европу. Мрачна,крвава руска јудофобија прожима добродушни немачки антисемитизам. Мережковски проповеда мржњу према бољшевичком Антихристу. Овде у Немачкој се вредно читају донешени из Русије такозвани „Протоколи сионских мудраца“. За антибољшевизам беле емиграције, стара руска јудофобија је најпогодније оружје. Али сада је то постала полазна тачка немачког националсоцијализма на пољу његових спољнополитичких идеја." 

Антинацистички немачки историчар јеврејског порекла Конрад Хајден, 1935.

Фон Шојбнер је, поред тога, развијао још два важна плана. Активно је развијао доктрину новог интернационализма коју немачки националсоцијалисти морају прхиватити. Говорио је: “Да немачка идеја не треба да поробљава, већ ослобађа народе; Борба против комунизма и демократије подразумева ослобођење и национални препород сваког појединачног народа". „Морамо бити флексибилнији, говорио је још, не треба против нас настројавати братске народе". Други план је био институционализација руског национал-монархизма, стварање јединствене организације и легитимизација главе Дома Романових у егзилу као обједињујућег фактора читаве руске монархистичке емиграције.

Крајем маја 1921, под окриљем Ауфбауа, фон Шојбнер-Рихтер је са благословом Руске Заграничне Цркве организовао конгрес руских национал - монархиста у Бад Раихенхалу. У овом баварском граду окупили су се делегати из целе Европе (чак је Атаман Семјонов из Манџурије послао свог представника). У овом конгресу је активно учешће узео и сам првојерарх РЗЦ митропоит Антоније Храповицки. Рајхенхалски монархистички конгрес усвојио је резолуцију о заједничкој борби Руса и Немаца против комуниста, Јевреја и масона. Важан исход конгреса био је и избор Високог Савета, на чије чело је постаљен Николај Евгенијевич Марков – жива легенда руског црностотинаштва, један од најпознатијих вођа Савеза Руског Народа, посланик Државне думе и познати монархистички борац и публициста. Марков је уз Рихтера показао велико и доследно интересовање за фашизам и национал-социјализам, тврдећи да су та учења у многим аспектима идентична црностотинашкој доктрини, и стога је указао на насушну потребу сарадње руских монархиста са политичким режимима и покретима заснованим на тим идеологијама.

Фон Шојбнер Рихтер је сматрао за посебно важно, зближавање руског великокњажевског пара императорске крви са немачким националсоцијалистима. Након што су бољшевици истребили Романове, Кирил Владимирович, као унук цара Александра II Романова био је једини преживели легитимни престолонаследник као најближи рођак погубљеног цара Николаја II. Кирил Владимирович је уз подршку Руске Заграничне Цркве 1924. године проглашен „легитимним претендентом на царски престо у егзилу“. Друго, најмлађа ћерка Кирила Владимировича удала се за унука цара Вилијама II - наследника немачког престола, принца Луја Фердинанда, што је целом пројекту обнове Свете Алијансе давало веома озбиљан тон. 

Он као и многи други монархисти, па и сам велококњажевски пар, надали су се предстојећем великом немачко-руском „крсташком рату против бољшевизма“ који би уништио совјетску сатанократију и успоставио Руско Царство, а великог књаза Кирила Владимировича поставио на упражњени руски престо. Због свега овог руски великокњажевски пар није скривао своје симпатије према национал-социјалистичком покрету. Уз то, били су блиски пријатељи Хитлера и његови значајни финансијери.

Руска велика књагиња Викторија, супруга претендента
 на руски царски престо Кирила Владимировича у друштву Адолфа Хитлера

Фон Шојбнер Рихтер, се и сам убрзо придружио национал-социјалистичкој партији (НСДАП) и постао један од њених водећих идеолога, што је касније Жевахову дало повод за тврдњу да је „Шојбнер-Рихтер буквално био један од идеолошких утемељивача покрета који је на површину живота Немачког народа довео Хитлера и који је радио на томе да веже Русију и Немачку везама нераскидивог и вечног пријатељства, васкрснувши завете Свете Алијансе."

Света Алијанса Руског и Аустријског Царства и Пруског Краљевства, војни пакт који је створен 1814. године за борбу против револуционарних идеја Француске револуције које је  Наполеон наметао целом свету својом освајачком доктрином, за одбрану хришћанске вере, хришћанских монархија и гушење сваког револуционарног покрета у Европи.

Фон Шојбнер-Рихтер је извршио пресудни утицај на Хитлерове антијудејске ставове, кроз руску црностотинашку доктрину о тајној завери међународног јеврејства, чији је план уништење европских монархија, хришћанства и старог светског поретка у целини. Сам Хитлер је признао да је по јеврејском питању, фон Шојбнер извршио на њега највећи утицај.

Током 1923. године Шојбнер-Рихтер је стекао огромне симпатије и ауторитет у партији националсоцијалиста. Говорило се да ће бити постављен на место министра иностраних послова у обновљеном немачком Рајху.

На жалост, остварење велике идеје савеза немачких национал-социјалиста са руском монархистичком емиграцијом ради препорода немачког и руског Царства заустављено је 1923. године, са смрћу њеног покретача – фон Шојбнер-Рихтера. Његова смрт се није разликовала од његовог живота. Погинуо је часно и храбро током „Пивничког пуча“ у Минхену, као један од његових организатора. Према плановима фон Шојбнер-Рихтера и његових сабораца, национал-социјалистичка (контра)револуција требала је започети тим државним ударом, који ће национал-социјалисте довести на власт у Немачкој. Током другог дана пуча 9. новембра, он је у првом реду, држећи се под руку са Хитлером и Герингом, у колони са осталим пучистима неустрашиво марширао улицама Минхена. Устрељен полицијским метком, пре него што је издахнуо, успео је да са собом на плочник повуче и Адолфа Хитлера, који је без обзира на рањавање, захваљујући Рихтеру остао жив. Тешко је замислити у ком правцу би се развијали даље руско-немачки односи да фон Шојбнер Рихтер није убијен. Једно је извесно, да би његово присуство и огроман стечени ауторитет, неутрализовали утицај извесних кругова са антисловенским расним политичким предрасудама међу немачким национал-социјалистима.

Национал-социјалисти који су погинули током Пивничког пуча касније су проглашени за "мученике" национал-социјалистичког покрета. Међу њима се свакако истицао лик Макса Ервина фон Шојбнер-Рихтера. Застава НСДАП-а под којом су марширали пучисти била је током сукоба са полицијом натопљена крвљу палих јунака, те је због тога постала чувена реликвија - Blutfahne, касније коришћена за "посвећење" нових партијских застава.

9. новембра 1935. сандуци са телима 16 националсоцијалиста који су погинули током Пивничког пуча 1923. године пребачени су на трг Конигсплац у Минхену, у за ту сврху саграђена два  маузолеја (Ehrentempel), где је све до 1945. почивао  оснивач немачко-руског возрожденија и инспиратор велике идеје стварања нове Свете Алијансе између Руса и Немаца, руско-немачки национал-монархиста, Макс Ервин фон Шојбнер-Рихтер. Маузолеје су порушиле јудео-америчке окупационе хорде, а сахрањене јунаке су ексхумирали и њихове остатке уништили.

Храм Части (Ehrentempel) "Вечна стража" (Ewige Wache),
место где био сахрањен фон Шојбнер Рихтер у Минхену

Познато је да је Хитлер своју чувену књигу Мајн Кампф посветио сећању на шеснаест "камарада по оружју", који су 9. новембра пали за "препород нашег народа". Али само о једном од њих - фон Шојбнер-Рихтеру, рекао је следеће: "То је за нас непоправљив губитак ... Нико га никада неће моћи заменити."

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!